U pismu na četiri strane, od kojih je samo prva napisana na engleskom, a ostale tri na srpskom jeziku, Milošević moli rusku ambasadu u Hagu da ga prosledi ruskom ministru inostranih poslova.

- Smatram da je uporno nastojanje da mi se uskrati lečenje prvenstveno motivisano strahom da bi pažljivom stručnom analizom bili otkriveni aktivni namerni postupci urušavanja mog zdravlja sve ovo vreme, a koji se ne bi mogli sakriti od ruskih stručnjaka.

I Milošević iznosi jedan primer:

- Iz dokumenta koji su mi dostavljeni 7. marta vidi se da su 12. januara u mojoj krvi pronašli izuzetno jak lek koji se koristi za lečenje lepre i tuberkuloze. Iako nikakav antibiotik nisam koristio svih ovih pet godina u njihovom zatvoru, niti sam imao bilo kakvu infektivnu bolest... U svakom slučaju, oni mi ubacuju lek za lepru, sigurno ne mogu da me leče, ni oni od kojih sam branio zemlju u ratu i koji imaju interes da me ućutkaju, takođe - napisao je Milošević u pismu.

- Ja se, poštovana gospodo, osećam veoma loše. Obraćam vam se u očekivanju da mi pomognete u zaštiti od kriminalnih aktivnosti u instituciji koja radi pod znakom OUN.