Po prvi put je smrtonosna bolnička supergljivica koja je otporna na postojeće antifungalne lekove otkrivena van bolnice. Radi se o gljivici Candida auris, koja se misteriozno pojavila u bolnicama pre nešto više od decenije, a sada je otkrivena na plaži izolovanog tropskog ostrva, piše ScienceAlert.

- Prava je zagonetka pitanje odakle se ova gljivica pojavila tamo - kaže dr Arturo Kasadeval, šef odseka za molekularnu mikrobiologiju u imunologiju u Školi javnog zdravlja u Baltimoru.

Otkriće ove gljivice objavljeno je u medicinskom časopisu mBio a naučnici i lekari nadaju se da bi ovo rano otkriće moglo da pomogne u sprečavanju i kontroli njenog širenja.

Gljivica Candida auris je po prvi put otkrivena 2009. godine, kod pacijenta u Japanu. Nije dugo prošlo, a proširila se svetom. Ovaj mikrob može da izazove infekcije krvnog sistema, posebno kod pacijenata koji zahtevaju intubiranje i katetere, upozorava američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).

Teško je lečiti infekcije ovom gljivicom jer je otporna na većinu postojećih antifungalnih lekova, a pritom se i zadržava na površinama. "Kada jednom ova gljivica uđe u bolnicu, to postaje noćna mora", upozorava Kasadeval, a CDC je Candidu auris pre dve godine proglasio za veliku pretnju za javno zdravlje.

Ova gljivica nikada ranije nije proađena u prirodi, a Kasadeval i njegove kolege kažu da su pretpostavljali da je porast temperatura kao posledica klimatskih promena uticao na to da se Candida auris adaptira na više temperature u prirodi, što joj je omogućilo da pređe i u ljudski organizam čija je telesna temperatura za većinu gljivica previsoka da bi preživele.

Podstaknuta tom hipotezom, glavna autorka studije, dr Anurada Čovdari, mikolog sa Univerziteta Delhi je sa kolegama analizirala uzorke zemlje i vode sa osam lokacija na Andamanskim ostrvima, arhipelagu između Indije i Mjanmara.

Sa dve od osam lokacija izolovana je Candida auris. Prva je slana močvara u koju ljudska noga nije kročila, a druga je plaža, gde često ima ljudi.

- Candida auris sa plaže bila je otporna na više lekova i više je povezana sa varijantama koje smo već viđali u bolnicama u poređenju sa gljivicom iz močvare - kaže ova naučnica.

Nije tačno dokazano odakle je gljivica došla na ova područja. Moguće je da su je doneli ljudi ili da je stigla okeanskim strujama na otpadu koje je bačeno negde drugde, ali je tu isplivalo na obalu.

Međutim, ono što je sigurno je da je ovo podstaklo naučnike da traže Candidu auris na drugim mestima u prirodi i upoređuju je sa bolničkim varijandama.

Ukoliko se utvrdi da je gljivica stigla iz prirode i da je globalno zagrevanje imalo uticaj na prelaz ove gljivice na čoveka, to će biti razlog za veliku zabrinutost da će se isto desiti i sa brojnim drugim patogenima, upozoravaju naučnici.

- Ako se naša pretpostavka pokaže kao istinita, moraćemo da počnemo da mapiramo takve patogene kako nas ne bi iznenadili na način na koji nas je iznenadio korona virus - zaključuje Kasedeval.