Za pčelare širom zapadne Srbije prethodna godina nije bila najsjanija, jer su zbog slabe ispaše prinosi bili mali, a na tržištu se pojavila velika količina veštačkog meda koji je jeftiniji i samim tim privlačniji za kupce.
Najsigurniji način da se dođe do prirodnog meda jeste da se kupi direktno od pčelara, a proizvođači poručuju da je veoma teško razlikovati prirodni od veštačkog.
„Tačno znati koji pravi pčelinji med, a koji je falsivikovan okularno se ne može reći, to se precizno samo analizom može utvrditi. Jedan od načina za prepoznavanje je taj kada se med uzme u kašičicu, podigne uvis, on se spušta u sitnim nitima dok je na kašičici. Kod sumnjivog meda, pojavljuju se kapi”, kazao je za RINU prof. dr Svetomir Stamenković.
Foto: RINA
On je istakao da je još jedan od gorućih problema neadekvatno prskanje voća zbog čega se beleži sve manje pčelinjih društava, ali i pomor pčela.
„Prskanja u voćnjacima uveliko traju i zbog toga se već beleže prva trovanja pčela u ovoj godini. Jedna otrovana pčela, znači deset otrovanih u polju. Jako je bitno da voćari razumeju važnost pčela, jer bez njih nema dobrog prinosa u voćarstvu . Pčele moramo čuvati, moramo negovati, gajiti, umnožavati i povećavati broj pčelinjih zajednica, kao i broj pčelara. ”, kazao je profesor.
Umnožavanjem pčelinjih društava pospešuje se biljna proizvodnja i povećavaju prinosi gajenih biljaka za sve ljude na planeti. A poznatao je da je još davnih dana Ajnštajn je rekao, kada bi pčele nestale čovečanstva ne bi bilo za četiri godine, a ako ne za četiri sigurno za deset.
