Iako imate antitela i zaštićeni ste od kovida 19 ili, u najgorom slučaju, teške kliničke slike, možete da širite virus! Doduše, samo nekoliko dana, koliko je u vašim ustima ili nosu, ali to je više nego dovoljno da zarazite stotine ljudi, a nekoga možda i ubijete, ako ne nosite masku. I upravo zato svi moramo da nosimo masku dok ne steknemo kolektivni imunitet i ne pobedimo pošast.
Epidemiolog prof. dr Branislav Tiodorović iz kriznog štaba ističe za Kurir da i onaj ko je sa odličnim imunim odgovorom i zaštićen je od korone može potencijalno da bude virusonoša.
Foto: Tanjug/Tara Radovanović
- Na sluzokoži nosa i u ustima može da ostane virus i da se prenese na drugog. To je period od nekoliko dana, koliko koronavirus može da se zadrži u sluzokoži, a sasvim je dovoljan da ga onaj ko ga nosi prenese na druge. Svi naučnici na to ukazuju - kaže za Kurir prof. Tiodorović i dodaje da naši stručnjaci to znaju odranije, jer je isti slučaj s morbilama i gripom.
Da je virus otporan, nauka zna, ali ne i koliko dugo.
- Nauka nije odredila koje vreme koronavirus može da se zadrži u nosu, ustima, gornjem respiratornom traktu, ali je verovatno da je to kratko, nekoliko dana. Čovek može pričanjem, kašljanjem, pevanjem, vikanjem da izbaci čestice virusa u spoljni svet i zarazi druge. Zato je potrebno da još nosimo masku, držimo fizičku distancu i redovno sve dezinfikujemo dok ne budemo vakcinisani i ne budemo razvili visok kolektivni imunitet, što znači da svedemo oboljenje na sporadičnu pojavu - naglašava prof. Tiodorović.
I dr Marija Gnjatović, istraživač Instituta za primenu nuklearne energije (INEP), ističe za Kurir da svi mogu da raznose koronu, bez obzira na to koliku količinu antitela imaju.
Foto: TV Pink Printscreen
- Nijedna vakcina ne pruža stopostotnu zaštitu od infekcije, vakcine pružaju veliki stepen zaštite od bolesti, odnosno razvoja kliničke slike nastale usled infekcije. Vakcinisane osobe stvaraju antitela specifična za virus SARS-CoV-2, koja su u stanju da u velikoj meri onemoguće ulazak virusa u ćelije domaćina. Međutim, virus se kratko može zadržati u gornjim disajnim putevima. Najnovija istraživanja pokazuju da je broj virusnih čestica kod vakcinisanih osoba za četvrtinu manji u odnosu na nevakcinisane, što dovodi do manje transmisije virusa, ali ne isključuje mogućnost da se transmisija desi - objašnjava dr Gnjatović.
Sprovesti istraživanje na zdravstvenim radnicima
Interesantno bi bilo, navodi dr Marija Gnjatović, da se u populaciji vakcinisanih zdravstvenih radnika, koju karakteriše velika izloženost virusu, periodično obavlja PCR testiranje, kako bi se utvrdio procenat asimptomatskih slučajeva infekcije.
Ispitivanjem je, navodi, dokazano za "Astra Zenekinu" vakcinu da je transmisija virusa smanjena za 60-65 odsto u grupi vakcinisanih. Slični rezultati dobijeni su i za "Fajzerovu" vakcinu - ističe dr Gnjatović.
