I zato se sve čini da se lovcima zavaraju tragovi vučice Vande i da im se slučajno na puškometu ne ukaže prva pripadnica svoje vrste u Srbiji i okruženju koja se prati satelitskim odašiljačem.

Oktobar je bio prošle godine, rano subotnje jutro, kad se u vrletima Jadovnika kod Prijepolja potpuno nenadano desilo nešto što nikada ranije nije - uhvaćen je i markiran vuk. Članovi Udruženja građana "Jadovnik - oaza netaknute prirode" i tim profesora dr Duška Ćirovića sa Biološkog fakulteta u Beogradu na hranilištu Kašan čekali su Miloša, prvog mrkog medveda koji nije sa Tare, a koji je satelitski praćen. Trebalo ga je namamiti u klopku i stari odašiljač zameniti novim.

Miris hrane je privukao životinju, alarmi su se oglasili, ali u zamci nije bio Miloš nego na opšte iznenađenje svih - vučica. Opazivši ljude ponašala se mirno poput jagnjeta, nije bila agresivna, niti se oglašavala i branila. Samo je vrebala trenutak nepažnje da pobegne. Uspavana je pre nego što joj se tako nešto uopšte i moglo ukazati.

Kako niko do tada u Srbiji nije uhvatio vuka, a o čijim navikama se malo zna, rešeno je da ova jedinka bude puštena u prirodu, ali sa GPS uređajem da bi planinama hodila u službi nauke. Pre nego što je za nju stigao odašiljač, ponovo su se oglasili alarmi, u stupici je ovaj put bio medved, ali ne starosedelac Miloš nego drugi, koji se na hranilištu pojavio 20 dana ranije. Opazivši ljude, grdosija teška 230 kilograma lomila je sve oko sebe, kandžama kopala zemlju, rikala i šištala kroz noć.

Medved došljak je nazvan Bora i u prirodu je pušten sa ogrlicom namenjenom Milošu dok je trogodišnja vučica "krštena" kao Vanda otišla svojim putem sa odašiljačem koji je pozajmljen iz Hrvatske, jedine zemlje u okruženju koja satelitski prati vuka.

Nekoliko meseci kasnije, praćenje Vandinog kretanja već daje važne podatke o ovoj životinjskoj vrsti. Vučica svakodnevno izveštava gde je, a ono što javlja prkosi svim dosadašnjim saznanjima.

- Za vuka je oduvek važilo pravilo da je životinja koja nije vezana za jedno stanište, da se neprestano kreće u potrazi za hranom i da dnevno pređe i po 100 kilometara. Međutim, praćenje Vande je pokazalo nešto neverovatno. Ona je teritorijalna životinja i obitava u uskom krugu od pet kilometara. Da li je Vanda izuzetak svoje vrste ili dosadašnja saznanja o vukovima nisu potpuna, tek ona se neočekivano veoma malo kreće. Ostaje nam da utvrdimo da li u paru, čoporu ili kao samica. Kao i da li je se ubrložila i da li će izvesti mlade ove godine. Sve se to da spoznati preko ogrlice - priča predsednik Udruženja građana "Jadovnik - oaza netaknute prirode" Vjekoslav Joksimović.

Da bi nauka dobila željeno, potrebno je sačuvati vučicu. Kako ovaj predator nema prirodnog neprijatelja, jedino ko može da mu naudi je čovek. A nemali je broj lovaca koji bi vuka voleo u svojoj riznici trofeja.

- Vanda se kreće u široj okolini Prijepolja i Sjenice. Gde precizno, nikome ne otkrivamo, jer se plašimo lovaca. Imamo odličnu saradnju sa lovačkim udruženjem na čijoj teritoriji boravi. Kad je lovni dan prvo proverimo Vandinu lokaciju, a onda lovačko udruženje usmerava lovce van teritorije na kojoj se ona nalazi - objašnjava Joksimović.

Praćenje vučice Vande, kako kaže, skuplje je nego praćenje medveda Miloša i Bore, a za to je kriv odašiljač. Ovakvi uređaji se kupuju kroz projekte, a njima jadovnička vučica nije bila planirana.

- Odašiljač koji je bio namenjen za Miloša, a koji je stavljen Bori, nabavljen je u okviru monitoringa mrkog medveda i finansirale su ga "Srbijašume". Za Vandu nije bilo odašiljača pa smo morali brže-bolje, zahvaljujući vezama profesora dr Duška Ćirovića, jedan takav polovan da pozajmimo sa Biološkog fakulteta u Zagrebu, uz dogovor da buden plaćen 2.703 evra do 1. marta ove godine. Kako je mobilni broj sa GPS-a hrvatski tako i Vanda podatke o svom kretanju šalje iz rominga - kaže Joksimović.