Sa Infektivnog odeljenja kikindske bolnice, transportovan je prvi preminuli pacijent u Srbiji, Radislav Bokanić (60) iz Kikinde, koji je posle priključenja na respirator u Klinici za infektivne bolesti u Novom Sadu, izgubio bitku sa koronom, 20. marta, pre tačno godinu dana.

On je u kikindsku bolnicu primljen 12. marta, a njega i još jednog Kikinđanina, zarazio je Branislav Šugić, komšija koji je kasnije preminuo. NJih trojica su ujedno i prve žrtve korone u Srbiji. Bio je to početak suočavanja i borba sa nepoznatom bolešću o kojoj smo do tada slušali samo u dalekoj Kini i Italiji, misleći da do nas nikada neće doći.

Batu nismo ispratili kako dolikuje

Posle godinu dana od smrti Radislava Bokanića (60) iz Kikinde, koji je radni vek proveo u Odeljenju a za vanredne situacije, njegove kolege najviše pogađa činjenica da Batu, kako su ga svi zvali, nisu na večni počinak ispratili kako dolikuje. Pre zaraze virusom korona, bolovao je od dijabetesa i drugih hroničnih bolesti.

- Nas, njegove kolege, najviše boli što zbog korone nismo mogli da ga sahranimo na dostojanstven način. Kada je Bata došao da radi, bio sam načelnik Odeljenja za vanredne situacije. Pamtim ga po velikom entuzijazmu i energiji sa kojima je pristupao u rešavanju svakodnevnih problema u poslu i pored zdravstvenih problema sa kojima se borio. Bio je dobar domaćin, veoma posvećen svojoj porodici. Voleo je duštvo i rado je provodio vreme sa komšijama i prijateljima. Na taj način je, na žalost, i došao u kontakt sa virusom Kovid 19, što se na kraju kobno završilo-kaže Vladimir Madžar, koodinator Odeljenja za vanredne situacije u Kikindi.

Sve Batine bivše kolege, sa kojima je nastavio da održava kontakt i posle odlaska u penziju decembra 2014. do kada je raspoređen na mesto šefa Odseka za upravljanje rizikom i civilnu zaštitu u Odeljenju za vanredne situacije, iznenadila je i duboko potresla vest o njegovoj smrti na samom početku epidemije. Iako je od njegovog odlaska prošlo godinu dana, sećanje na dragog kolegu ne bledi.

Sećaju se i njegovog rođendana, 15. marta, kada bi napunio 60 godina.

- Često se u svakodnevnom radu dešava da se prisetimo anegdte iz vremena koje smo zajedno proveli sa njim. S obzirom na neizbrisiv trag koji je ostavio na radnom mestu i u nama, ubeđen sam da će tako biti i ubuduće-rekao je Madžar.

U policiji o Radislavu sve najbolje

Radovana Kecmana, načelnika Odeljenja policije u Policijskoj upravi Kikinda, sa pokojnim Radislavom vežu lepa sećanja.

- Kao mlad policijski službenik došao sam 1995. Imao sam priliku da mu budem starešina 5 godina pre nego što je prešao u Odeljenje za vanredne situacije. Bio je odgovoran i pošten, davao je sugestije i predloge sve zadatke je izvršavao besprekorno. Bio je speman za šalu i na svoj i na tuđi račun. Nadali smo se da će se izvući i uspeti da prebrodi bolest, ali se, nažalost, to nije desilo. Bio je to za sve nas šok, nismo znali šta da kažemo.-priseća se Kecman.

Radislav Bokanić je iza sebe ostavio suprugu Ranku, ćerku Nevena, sina Branislava i brata LJubišu.

Sahranjen bez prisustva porodice

Bokanić je sahranjen bez prisustva porodice, što je najviše ogodilo njegove najbliže, jer su moali da ostanu u kućnom karantinu . Na sablasno pustom Mokrinskom groblju u Kikindi, 25. marta, Radislava su na večni počinak ispratili brat LJubiša, nekoliko članova dalje rodbine i kolega sa posla.