Josifović je, komentarišući nužnu odbranu, istakla je da je to ona odbrana koja je neophodno potreba, da lice od svog dobra ili dobra drugog odbije istovremeni protiv-pravni napad.

„Za diskusiju su svakako reči da je ona „neophodna“, kao i reč „istovremeni“. U tom smislu, jako je važno reći da ta definicija nije loša, jer ako bi se ove dve reči izostavile, onda bi situacija bila loša i koja bi mogla da se, ukoliko se tumači od zlonamernih lica, mogla biti zloupotrebljena“, rekla je Josifović.

Kako kaže, smatra da je jako važno da se ova zakonska definicija malo ekstezivnije tumači u sudskoj praksi.

„Analizira se da li je sila koja se koristila za odbranu, bila srazmerna sili koju je koristio napadač, i tu dolazimo do životnog pitanja „dobra“. Zakon je dobro formulisao zaštitno „dobro“. Pod „dobrom“ može da se smatra i telo i život i imovina“, rekla je Josifović.

Ističe da je skroz razumljivo pitanje da li može žrtva da oceni u kojoj je meri napadač voljan i do koje mere da istraje u svojoj nameri da ostvari svoj naum.

„Često iz medija čujemo za primere o brutalnim i nečovečnim napadima napasnika. Zašto bi sada žrtva razmišljala kako će i koliko veliku silu upotrebiti za odbranu“, rekla je Josifović.

Stevan Đokić, savetnik za istrage i bezbednost DB-a, dodao je da bi bilo dobro izmeniti te reči u krivičnom zakoniku, jer, kako kaže, to su bitne stavke zbog toga što, ističe, ne može žrtva da izmeri i oceni koja je namera napadača.

„Ono što je bitno, jeste činjenica, da sudska praksa ne prepoznaje tu nužnu odbranu onako kako bi mi građani očekivali“, rekao je Đokić.

Advokat Lazar Glišović rekao je da je zadovoljan i kao građanin i kao advokat da je potekla jedna takva inicijativa i dodao da može ići u pravcu korekcije samog teksta i odredbe.

„Ovo predstavlja apel tužiocima, koji kvalifikuju određenu radnju“, rekao je Glišović.