Za dva dana, 17. februara, biće poznata konačna odluka Evropske Unije o tzv. “kovid pasošima”. Istovremeno, Srbija planira uvođenje digitalnih sertifikata. Da li je reč o istom dokumentu?
Prvu dilemu predstavlja sam naziv dokumeta. Ako pokušate da “izguglate” reči “covid passport” (kovid pasoši prim. aut.), videćete da se često pojavljuje i pojam “vaccine passports”, čak “green pass” i “green pass certificate”, ali i “digital certificates” (digitalni sertifikati). I Ilva Johanson, komesarka za unutrašnje poslove u Evropskoj komisiji, govoreći o kovid pasošima, upotrebila je reč “sertifikati”.
Da li je to znači da je isti dokument u pitanju? Sudeći po rečima, srpske ministarke trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjane Matić, nije. Gostujući u dnevniku RTS-a pre pet dana, Matić je rekla da je kovid pasoš koji je najavljen iz Brisela “druga vrsta isprave”.
Ono što im je zajedničko je namena - i jedni i drugi trebalo bi da olakšaju putovanja i omoguće nam da putujemo bez karatina i PCR testova.
A u čemu se razlikuju? Koje zemlje će priznati digitalne sertifikate iz Srbije? Koje podatke će sadržati jedan, odnosno drugi dokument? Ovo su svi (za sada) dostupni podaci o ovim dokumentima.
Evropski kovid pasoši
Odluka o uvođenju kovid pasoša doneta je krajem februara na samitu evropskih lidera, a konačna će biti usvojena za dva dana. Tada će biti poznato i više detalja, jer prema rečima Krunoslava Capaka, šefa Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo i člana Nacionalnog štaba civilne zaštite, za sada je sve još uvek na nivou dogovora država članica EU.
Ipak, usaglašen je sam sadržaj dokumenta. Kako je Capak pojasnio za “Jutarnji list”, on će sadržati:
ime i prezime vakcinisane osobe
državu iz koje dolazi
naziv vakcine koja je korišćena
datum vakcinacije
serijski broj cepiva
bar kod kojim će se moći očitavati podaci
- S obzirom na to da se ide na smart rešenje, biće potrebno do tri meseca da to profunkcioniše. Još se na nivou Unije razgovara hoće li građani koji su se vakcinisali dobiti smart kartice ili će imati kod koji će se moći da se očita na mobilnom telefonu - rekao je Capak.
Ideja kovid pasoša izazvala je različite reakcije u samoj EU, pa i burne rasprave da li oni krše ljudska prava, a neki su već uveliko počeli i pripreme za njegovu izradu.
Ko je "za"?
Prve (i najglasnije) bile su Grčka, Kipar, Italija i Španija, zemlje sa juga Evrope. Razlog je jednostavan i logičan. Reč je o zemljama koje su zavise od turizma i koje su pretrpele veliku štetu zbog prošlogodišnje loše sezone, a još jedna bila bi ekonomska katastrofa. Prema navodima sajta schengenvisainfo.com, u red pristalica kovid pasoša spadaju i Portugal, Češka, Danska, Poljska, Slovačka..
U Mađarskoj su takođe raspoloženi da prihvate ovaj dokument, s tim da nešto slično kod njih već postoji. Već nekoliko nedelja Mađarima koji su vakcinisani ili su se oporavili od virusa dozvoljen je ulazak bez ograničenja ako svoj imunitet mogu da dokažu plastičnom karticom. Oni koji imaju takvu karticu u Mađarskoj uskoro mogu uživati dodatne pogodnosti poput slobode da “krše” nacionalni policijski sat koji počinje u 20 sati.
Možda najdalje u izradi elektronskog pasoša o vakcinaciji otišla je Nemačka. Prema pisanju “Biznis insajdera”, ova država već je odlučila da izradu kovid pasoša poveri kompaniji IBM. U trci je bio još i nemački Telekom koji je prošle godine zajedno sa SAP razvio "Corona Warn" aplikaciju, ali je u foto-finišu ispao, navodi pomenuti portal.
Preko aplikacije, koju sada treba da razvije IBM, restorani, prodavnice, fitnes centri, hoteli i sve druge ustanove mogu da regulišu pristup korisnicima tako što mogu da provere da li je lice vakcinisano. Prema planu, nakon zvanične objave odluke vlade digitalni pasoš bi trebalo da bude izradjen u roku od osam nedelja.
Putovanja bez kovid pasoša?
Ko ne bude imao kovid pasoš moraće da poštuje pravila koja podrazumevaju PCR testiranja pre ulaska u određenu zemlju, pa čak i karantin ukoliko ta zemlja to traži.
Prema sadašnjim planovima, ovi paoši biće dostupni u digitalnom i papirnom formatu.
Pasoši će važiti samo za one koj su vakcinisani jednim od četiri cepiva koja je EMA odobrila, a to su: Fajzer/Bajontek, AstraZeneka, Moderna i Džonson i Džonson.
Srpski digitalni sertifikati
Istovremeno i Srbija radi na pripremi dokumeta koji bi služio kao dokaz o vakcinaciji. Prema rečima resorne ministarke Matić, taj dokument biće digitalni sertifikat, a ne “kovid pasoš”. Ona je u izjavi za RTS 10. marta naglasila je "to druga isprava" i da je naša zemlja proces izrade pokrenula pre nešto manje od dva meseca.
- Digitalni sertifikat govori kada ste vakcinisani ili ste preležali ili ste uradili pi-si-ar test i negativni ste - rekla je ona i dodala da je jedna od opcija i da digitalni sertifikat postoji u obliku aplikacije za mobilni telefon.
Što se tiče pregovora sa drugim zemljama o međusobnom priznanju digitalnih sertifikata istakla je da su u toku sa Grčkom (koja i sama ima sličan sertifikat), Slovenijom i Izraelom.
Seničić: Lako se mogu uskladiti sa EU
Predsednik YUTA Aleksandar Seničić veruje da Srbija vrlo lako može svoje sertifikate o vakcinaciji da uskladi sa Evropskom unijom.
- Vidim da su se zemlje EU koje su nama turistički najatraktivnije poput država Zapadne Evrope, Grčke pa i Turske pozitivno odredile prema digitalnim sertifikatima o vakcinaciji. To bi, po svemu sudeći, trebalo da znači da će svako ko ima sertifikat o vakcinaciji moći da uđe u te zemlje. A mi već imamo sertifikate o vakciniaciji sa QR kodom koji je dvojezični i gde pored imena i prezimena onog koji se vakcinisao stoji datum, mesto vakcinacije i vrsta vakcine. Dakle, taj dokument može da bude digitalan pošto ima QR kod koji treba samo da se očita – rekao je za „Blic“ Seničić.
Kako kaže, biće možda potrebno samo malo prilagođavanje našeg sertifikata o vakcinaciji sa zahtevima EU.
- Jedina mana na tom našem sertifikatu je i kada se očita QR kod ime i prezime vakcinisanog je na ćirilici. Svi drugi podaci su dvojezični, i na srpskom i na engleskom. To verujem da bi moglo vrlo lako i brzo da se promeni i tehnički prilagodi. Dakle, velika većina nađeg dokumenta već zadovoljava kriterijume EU – smatra Seničić.