Nebojša Marković, tada zamenik okružnog javnog tužioca u Beogradu, podneo je istražnom sudiji u maju 1998. godine zahtev za sprovođenje istrage zbog krivičnog dela genocida iz čl.141. tada važećeg Krivičnog zakona SRJ

U dokumentu iz 05.05.1998. godine navodi se da postoji osnovana sumnja da je Dinko Šakić kao upravnik logora u mestu Jasenovac, između ostalog osumnjičen za sledeće: 

1. naređivao da se logorašima daje za ishranu hrana lošeg kvaliteta bez masti i sa vrlo malo soli, koja se sastojala od supe od 2-3 lista kupusa ili 2-3 zrna pasulja, sa dva ili tri krompira, zbog čega je kroz duži period na posredan način dolazilo do slabljenja organizma logoraša i njihovog oboljevanja, usled čega je umrlo više desetina hiljada logoraša;

2. naređivao ustaškom osoblju logora da fizičkim maltretiranjem i premlaćivanjem i likvidacijom za vreme rada iznemoglih logoraša prisiljava logoraše da rade preko deset sati dnevno svakog dana i da obavljaju naporne fizičke radove i to van logora: u polju, na podizanju velikog i malog nasipa, na krčenju šuma i seči drva, zatim u okviru logora u radionicama: lančari, pekari, ciglani, ekonomiji, krojačnici i dr, pa je ustaško osoblje mlatilo zatvorenike pri odlasku i povratku sa rada, a iscrpljene logoraše koji bi pali na zemlju, tukli kundacima do smrti ili postreljali te je zbog toga izgubilo život više hiljada ljudi 

3. naređivao da se bolesni i slabi logoraši koji nisu sposobni za rad, likvidiraju, pa su ustaše ovakve logoraše prebacivali preko reke Save u Gradinu, tamo ih maljevima udarali po glavi i bacali u iskopane jame za masovne grobnice, te tako lišili života više desetina hiljada starih i bolesnih

5. naređivao da se vrši likvidacija dece, pa su ustaše, počev od juna 1942.godine, počeli masovno da ubijaju decu do 14 godina i do kraja te godine lišili života najmanje 15.794 dece, zatim u toku 1943.godine lišili života najmanje 529 dece i u toku 1944. godine lišili života najmanje 1.134 deteta i to na tako što su decu trgali iz majčine utrobe, streljali, nabijali na bajonete, klali noževima, bradvama i sekirama, ubijali maljevima i gvozdenim polugama, spaljivali u krematorijumu, žive bacali u duboke rake, gušili cijankalijem i gašenim krečom, trovali zaraženim inekcijama i kaustičnom sodom i satirali glađu, žeđu i hladnoćom 

6. početkom 1944. godine, u šumi kod Mlake, neposredno naredio da se u njegovom prisustvu klanjem ubije 17 muškaraca zatočenika u ekonomiji logora, 64 žene koje su dovedene iz okoline Splita i 17 žena zatočenica iz ekonomije logora Jasenovac

7. dana 04.juna 1944. godine sazvao javni nastup svih logoraša zbog navodnog bekstva logoraša Ivana Volnera - studenta, čije je mrtvo telo bilo doneto na nosilima, te naredio da se za odmazdu likvidira grupa od oko 25 ljudi koje je sam odabrao među Jevrejima i logorskim muzičarima. 

8. u toku septembra 1944. godine lično sprovodio istragu nad dve grupe logoraša zbog navodnog planiranja bekstva i naredio njihovo mučenje u kojem je i sam učestvovao paleći let-lampom njihova tela, a zatim sazvao javni nastup logoraša na dan 22.09.1944. godine i naredio da se na improvizovanim vešalima i na banderama obesi 21 osoba. 

Takođe je, kako stoji u dokumentu, u istom periodu, u istom svojstvu izvršio više ubistava koja su do detalja opisana, a sve žrtve poimence pobrojana.   NADINI NEZAMISLIVI ZLOČINI 

U dispozitivu zahteva za sprovođenje istrage Nade Šakić, iz 08.07.1998. godine, navodi se da postoji osnovana sumnja da je ona u periodu od 1942. godine do 1944. godine, u ustaškom koncentracionom logoru u mestu Stara Gradiška, u svojstvu ustaške dužnosice kao upravitelja ženskog odeljenja koncentracionog logora Jasenovac optužena za sledeće zločone.

1. zajedno sa Majom Bužon, Milkom Pribanić i Božicom Obradović, te sa ostalim ustaškim osobljem logora u Staroj Gradišci, fizički maltretirala logorašice, na taj način što ih je tukla štapom, šutirala čizmom, gazila po telu bolesnih i trudnih logorašica, upućivala u samicu i kažnjavala oduzimanjem hleba i hrane, zbog čega je od gladi umrlo više hiljada logorašica, te je zatim učestvovala i u fizičkoj likvidaciji logorašica tako što ih je po noći klala i gušila na koji način je lišeno života više hiljada logorašica

2. u koncentracionom logoru Jasenovac naređivala da se logorašicama daje hrana lošeg kvaliteta bez masti i sa vrlo malo soli, zbog čega je kroz duži period na posredan način dolazilo do slabljenja organizma logorašica i njihovog obolevanja usled čega je od početka 1945. godine do 23.04.1945. godine umrlo više hiljada logorašica; 

3. dana 21.04.1945.godine u koncentracionom logoru u Jasenovcu naredila da se sve preostale ženske osobe i to oko 900 starijih žena i oko 50-60 ženske dece likvidiraju, pa i sama u tome učestvovala, tako što je sa grupom ustaša sve ove žene prebacila preko reke Save iz logora Jasenovac u Gradinu, gde su ih zatukli maljevima i čekićima, udarajući ih po glavi ili klali noževima, - čime bi izvršila krivično delo genocida iz čl.141. KZ SRJ.

Po oba navedena zahteva za sprovođenje istrage stavljen je predlog istražnom sudiji da se donese rešenje o sprovođenju istrage bez ispitivanja okrivljenih jer se nalaze u bekstvu u Argentini, o određivanju pritvora, te da se podnese molba državi Argentini za izdavanje okrivljenih, što je istražni sudija prihvatio, ali po zahtevu za izručenje država Argentina nije udovoljila zahtevu SRJ s obzirom da je istovremeno postojao i zahtev u istom pravcu Republike Hrvatske pa su Šakić Nada i Dinko izručeni Hrvatskoj. 

Prema informacijama iz medija, Dinko Šakić je osuđen u Hrvatskoj na maksimalnu kaznu zatvora u trajanju od 20 godina, dok u odnosu na Šakić Nadu nema podataka o ishodu krivičnog postupka koji je protiv nje vođen u Republici Hrvatskoj.Komandant Jasenovca Dinko Šakić umro je 20. jula 2008. godine, u 87. godini. Sahranjen je u ustaškoj uniformi i ispraćen u krematorijum zagrebačkog groblja Mirogoj.