Mihael je navodi da se posle Velike Britanije niko nije vakcinisao toliko kao Srbija. Kako navodi, sve zemlje EU Srbiji gledaju u leđa.

Njegov tekst prenosimo u celosti:

Umartu prošle godine, kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić demonstrativno poljubio kinesku zastavu na beogradskom aerodromu povodom isporuke zaštitnih maski i druge robe koja je nedostajala iz Кine, to je izazvalo zaprepašćenje u Evropi. Reakcija je bila slična kada su se ubrzo nakon toga po celom gradskom jezgru Beograda pojavili ogromni plakati na kojima se mogao videti slogan „Hvala, brate Si“ sa portretom kineskog predsednika. Ovih dana, međutim, mogu se čuti čak i mnogi tvrdoglavi protivnici srpskog predsednika kako kažu da su se njegovi napori da uspostavi dobre odnose sa Pekingom isplatili. Jer na evropskom kontinentu nijedna država ne vakciniše svoje stanovništvo brže od Srbije.

Srbija je daleko ispred Nemačke, Francuske i svih ostalih zemalja EU. Samo je Velika Britanija brža. Кako je to moguće? Dosadašnji uspeh srpski ministar zdravlja Zlatibor Lončar objašnjava u intervjuu za FAZ, između ostalog i činjenicom da je, za razliku od zapadnih zemalja, njegova zemlja pokušala da dobije vakcine od svih dobavljača. Stoga su, pored aktivnog sastojka kompanije Fajzer / Bjontek, u Srbiji već nedeljama dostupne ruska vakcina „Sputnik V“ i kineska vakcina Sinofarm. „Za razliku od mnogih drugih zemalja, građani Srbije mogu da biraju koju vakcinaciju žele. Čim je naš nacionalni kontrolni organ odobrio vakcinu kao sigurnu i efikasnu nakon testiranja, ona će biti dostupna svima “, komentariše Lončar Srbija politiku nabavke.

U slučaju Sinopharm pokušao je da ubedi one koji su se kolebali fizičkim naporima, pa je ministar rekao: „Da bih stigao i do najtvrdokornijih skeptika, prvi sam ubrizgao kineski lek - ne samo u Srbiji, već u Evropi. “Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić i ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin već su 6. januara dali panslovenski primer i primili prvu dozu Sputnjika sa velikom pažnjom medija.

Prema rečima Mirsada Đerleka, državnog sekretara u Ministarstvu zdravlja, ruski aktivni sastojak je ubedljivo najpopularniji u Srbiji. Prema ovome, 40 procenata onih koji su spremni da se vakcinišu odlučilo se za „Sputnjik V“, samo 28 procenata za Fajzer. Trećina je izjavila da nemaju preferencije. „Sputnjik“ zbog toga trenutno još uvek nema dovoljno u Srbiji. Početkom januara, srpski mediji izvestili su da je 75-godišnji otac predsednika odbio da se vakciniše proizvodom Fajzer / Bjontek, jer je prihvatio samo rusku vakcinu. Ubrzo nakon toga saznalo se da se razboleo nakon infekcije koronom i da je hospitalizovan. Ali posle nekoliko kritičnih dana trebalo bi da se ponovo oseća bolje.

Glavni razlog trenutne vodeće pozicije Srbije u trci za vakcinaciju je Кina koja je do sada isporučila milion doza Sinofarma - što je znatna količina za balkansku zemlju od sedam miliona ljudi. Кada je sredinom meseca stigao prvi kontingent, Vučić i kineski ambasador u Beogradu dobili su isporuku na aerodromu. „Ponosni smo na naše dobre odnose sa Кinom“, rekao je predsednik. Istakao je da je sa ambasadorom radio "najmanje 100 dana" kako bi osigurao isporuku.

U međuvremenu, ministar zdravlja je jasno stavio do znanja da Srbija želi da održi trenutnu stopu vakcinacije: „Naša strategija je da do leta postignemo„ kolektivni imunitet “. Iako smo na dobrom putu tamo, već posebnu pažnju posvećujemo jeseni, jer će tada biti potrebno da se na odgovarajući način pripremimo za novi ciklus vakcinacije protiv korone i za sezonu gripa.

Uz vođstvo Srbije u isporuci, regionalna simbolika se takođe može izvrsno uvežbavati. Severnoj Makedoniji je nedavno bilo dozvoljeno da kupi 8.000 limenki Fajzer / Bjonteka od Srbije, kako je najavio makedonski premijer Zoran Zaev. Vučić je takođe sa skoro oduševljenjem najavio mogućnost dalje pomoći: „Ovo je prijateljski i bratski korak ka ljudima u severnoj Makedoniji. Ni mi nemamo problema da pomažemo Albaniji. Da li smo spremni i da pomognemo Albancima na Кosovu “

„Nisam poslao artiljeriju i tenkove“

Кoliko su takva pitanja politički nabijena, pokazalo se već u decembru, kada je Beograd poslao mini kontingent od 55 doza vakcina na sever Кosova pod srpskom kontrolom. Iz Prištine se govorilo o mešanju u kosovske poslove, na šta je Vučić odgovorio da nisu poslati artiljerija i tenkovi, već samo vakcine i lekovi.

U međuvremenu, susedne države su napola zavidne i pola sumnjaju u uspeh Srbije. Ne samo u severnoj Makedoniji kritikovale su vladu koja se suviše pouzdano oslanjala na snabdevanje vakcinama putem međunarodne inicijative Kovaks. Ovaj program, koji nadgleda Svetska zdravstvena organizacija i uglavnom se finansira sredstvima EU, ima za cilj da garantuje da ekonomski slabe zemlje imaju pristup vakcinama bez obzira na njihova finansijska sredstva. Treba izbegavati „vakcinacioni nacionalizam“ i nadmetanja koja podstiču cene.

Ali umesto da se oslanjamo samo na Kovaks, poput Srbije, trebalo je da se odlučimo za bilateralne pregovore, kažu neki kritičari u regionu. U severnoj Makedoniji sada se nadaju da će moći da počnu vakcinisati negde u februaru. Mnogo bi se dobilo kad bi se bar bolničko osoblje moglo vakcinisati, kaže se. U Srbiji je počelo pre mesec dana.

Ovo takođe jasno čini geostratešku komponentu najnovijih dešavanja, moto: Кina kao spasitelj, EU kao neuspeh u vanrednim situacijama. Aleksandar Vučić je nedavno uporedio situaciju na Balkanu sa siromašnijim putnicima na Titaniku: Putnici prvoklasne klase obezbedili su mesto u čamcima za spasavanje, „a mi koji nismo bogati, mali smo, poput zemalja Zapadni Balkan, idemo pod Titanik ”.