Normalno je da se ponekad zapitamo da li smo isključili šporet, ugasili peglu ili zaključali ulazna vrata, ali kod osoba sa opsesivno kompulsivnim poremećajem situacija je nešto drugačija, pa opsesivne misli i kompulsivne radnje često ometaju njihov život do granice nepodnošljivosti.

Pitali smo psihijatra dr Nevenu Čalovski Hercog koje su najčešće i najčudnije navike koje se ispoljavaju kod osoba sa OKP, šta ljudi veruju da će im se dogoditi ukoliko ne ispune neku od radnji koja im je nametnuta mislima, a neki odgovori će vas ostaviti bez teksta!

“Opsesivno kompulsivni poremećaj se najbolje može definisati kao poremećaj koji se se sastoji od prisilnih misli i radnji i čovek koji ima ovaj poremećaj ima strašan doživljaj napetosti i doživljaj prisile da mora neku radnju da uradi, ili ima prisilne misli kojih ne može da se oslobodi i kada uradi tu radnju onda je on slobodan od napetosti. Pravi se razlika između samo misli i misli koje su skopčane sa tim doživljajem imperativa da uradi određenu radnju. Uz sve to vreme osoba ima očuvanu realnost i kritična je i zna da su to prisile a nema snage da im se suprotstavi, i potreban je ogroman napor za nešto takvo“, objašnjava psihijatar.

Ukoliko imate ovaj poremećaj, verovatno prepoznajete da su vaše opsesivne misli i kompulsivno ponašanje iracionalni, ali to ne menja činjenicu da je praktično nemoguće odupreti im se. Koji su to pokretači koji ove osobe “teraju” na izvršenje i ponavljanje neke radnje, psihijatar objašnjava:

“Kao i u svemu što se tiče psihologije i psihijatrije, jer ovde govorimo o kliničkom i psihijatrijskom entitetu koji ima i svoju šifru u međunarodnoj klasifikaciji mentalnih poremećaja, to je multifaktorijalno etiološki uzrokovano i ne postoji jedan jedini faktor. Jedno je sigurno genetska predispozicija koje se ogleda u određenim metaboličkim procesima, drugo su psihološki sadržaji i neki ljudi su skloni da im se pod stresom ovaj poremećaj pogoršava. Svi pod stresom imamo različite mehanizme odbrane, a ovde postoje mehanizmi koji uvode u opsesivno kompulsivnu fenomenologiju”.

Možete više puta proveriti šporet da biste se uverili da je zaista isključen jer se bojite da ne zapalite kuću ili da nekontrolisano perete ruke da biste se rešili bakterija i virusa. Iako ove osobe ne osećaju snažno zadovoljstvo izvođenjem ponavljajućih radnji i pokreta, oni mogu pružiti prolazno olakšanje za anksioznost koju generišu opsesivne misli. Psihijatar otkriva koje su najšešće i najbizarnije navike osoba sa OKP:

“Ima jako bizarnih stvari i ogroman je repertoar razmišljanja i prisilnih radnji, oni mogu da se kreću od na primer običnih dodirivanja, na primer imamo Rafaela Nadala koji slaže flašice vode ili ima potrebu da dodirne nos i uši pre nego što izvuče šorc i pre nego što servira i to je nešto što je dovelo u fokus jer ako neko ima mogućnosti da pristupi kvalitetnim stručnjacima terapje to je on i mi vidimo da je to jedna vrlo rezistentna i trajna disfunkcija”.

Pitali smo dr Nevenu Čalovski Hercog šta ljudi koji pate od OKP veruju da će im se dogoditi ukoliko ne urade neku mislima nametnutu radnju i kada potražiti stručnu pomoć:

“Verujem da ne bismo mogli to da stavimo u smisao misli i straha šta će se dogoditi nego jednog intenzivnog i emocionalnog doživljaja koji ne mogu da se nadvladaju. To nije kognitivno, koliko je na planu osećanja i doživljaja jedne panike koja ugrožava, to je najviše ugrožava – taj osećaj panike. Misli – Ako ne uradim to i to su već konstrukcije, to su određeni podtipovi ovog poremećaja, kada se on vezuje za magijski obojene sadržaje, ako to ne uradim – desiće se nešto strašno, a šta to strašno može da bude, npr. ljudi veruju da će im neko blizak stradati. Međutim, u najvećem broju slučajeva ovaj poremećaj nema tu vrstu definitivne magijski obojene anticipacije, već je psihološki praktično na ivici neizdrživosti ukoliko se ne ispuni ta neka prisilna misao”.

Poneki ljudi izbegavaju situacije koje pokreću ili pogoršavaju njihove opsesivno – kompulsivne simptome ili s druge strane pribegavaju zloupotrebi lekova.
Ali, iako se može učiniti da se ne može pobeći od ovih nametnutih misli, postoji mnogo stvari koje je moguće učiniti kako bi se povratila potpuna kontrola. Kompulsivni rituali i ponašanja često na kraju izazivaju anksioznost jer postaju sve zahtevniji i dugotrajniji, što kreira jedan začarani krug.

“Neke osobe traže stručnu pomoć i ona se sastoji od psihodinamski orijentisane psihoterapije i kognitivno – bihejvioralnog pristupa u psihoterapiji, uz primenu određenih ciljanih psihofarmaka – onih za razlaganje napetosti, a i nekih specifičnih lekova koji deluju na mehanizam serotonina koji se identifikuje kao jedan od faktora za izbijanje prisilnih misli i prisilnih radnji. Stručnu pomoć je potrebno potražiti kada vam je ugroženo funkcionisanje, kada se osoba oseti da je pod kontrolom tih misli i radnji koje ugrožavaju funkcionisanje i redukuju život zbog toga što postoje opsesivne radnje i misli i to je siguran trenutak za angažovanje stručne pomoći”, objašnjava dr Nevena Čalovski, dodajući:

“Ovo je jedan univerzalan poremećaj koji je veoma raširen i on se javlja kod jedne veoma heterogene grupe i po starosti i polu, zanimanju, inteligenciji, obrazovanju, tako da ne možemo da deifinišemo kategorije koje bi bile predisponirane. On se može javiti i kod dece, i nekada kod adoslecenata prepoznamo samopovređivanje kao izraz jedne nametnute radnje koja razrešava napetost, tako da u tom smislu može da se pojavi kao jedna opsesivno – kompulsivna fenomenologija”.

Neke od najbizarnijih navika koje je moguće uočiti u ponašanju osoba koje se mogu identifikovati sa ovim poremećajem jesu:

1. Manično pranje i čišćenje – najčešće je to pranje ruku, uglavnom uzrokovano strahom od bolesti, ali se može odnositi i na predmete u okolini.

2. Pravilo broja – ponavljanje neke, čak i bazične i apsurdne radnje tačno određeni broj puta, obično podrazumeva ponavljanje po tri puta, ali taj broj može biti individualan.

3. Red i redosled – slaganje stvari po tačno određenim kriterijumima – boja, oblik, veličina, tako da i najmanje odstupanje napravi haos u glavi!

4. Konstantno proveravanje – proveravanje da li smo isključili peglu, ugasili šporet ili zaključali vrata je česta pojava, ali nekada se ona može pretvoriti u pravu noćnu moru! Osobe sa OKP se po više puta u toku dana pitaju, i vraćaju i proveravaju da li su uradili ovakve stvari, što remeti njihov život i svakodnevne aktivnosti i obaveze.

5. Brojanje – neki ljudi koji pate od OKP imaju tendenciju da broje, na primer tokom penjanja uz stepenice. Ovo ponašanje prouzrokovano je sujeverjima, pa odatle i narativ da npr. broj 13 donosi nesreću.

6. Ponavljanje ili glasno izgovaranje reči i rečenica – u smislu ponavljanja znakova, reči sa bilborda, reklama.