„U današnje vreme se na tome i kako tako radi, ali se pre deset godina nije mnogo obraćala pažnja. Ta škola traje dugo, i ona je mnogo značila toj deci, mladim ljudima koji su jedva čekali da postanu deo neke takve grupe“, rekla je Božilović-Petrović.Kako kaže, slične situacije se dešavaju i u drugim oblastima, i u drugim sektorima.

„To su velike psihičke traume. Neke od devojaka su rekle da godinama posle nisu imale momka, da godinama nisu izlazile iz kuće. Da su to tako velike traume da ni roditelji nisu mogli da uspostave kontakt sa svojom decom, zbog stanja u kome se nalaze“, rekla je Božilović-Petrović.

Ističe da je činjenica da se sve može dokazati, ma koliko da je teže sa protokom vremena.

„Imamo iskaze, analizu stručnog tima, dokaze, ozbiljno se prilazi pokušaju da se utvrdi činjenično stanje. To su sudije višeg suda koja imaju dosta znanja i iskustva iz te oblasti. U okviru zakona se i utvrđuje krivica“, rekla je Božilović-Petrović.

Savetnik predsednika internacionalne policije, analitičar i medijski strateg Saša Bojović, rekao je da se u studijima ovakvog tipa, kao što je škola Mike Aleksića, prave spartanci.

„Uporedio sam da je neko uzeo i prebacio vojnu disciplinu na deo kreativaca, koji nije primenjiv. Ta disciplina može biti jako opasna. Oni koji se bave tim poslom, uvek će se kriti iza njega, da je to iza kulisa onoga šta je on zapavo radio sa njima i šta je on vežbao“, rekao je Saša Bojović.

Kako kaže, od momenta kada se ovo pojavilo, pojavile su se mnoge grupe po društvenim mrežama , na kojima se prijavilo preko 25 hiljada devojaka koje su bile na neki način seksualno zlostavljane samo za šest dana.

„Neka sitraživanja su pokazala da je svaka treća devojka u Srbiji doživela nekakvo seksualno uznemiravanje. Sve ovo što se dogodilo, podiglo je jedan fenomen širom regiona. Digli su se u Sarajevu, Banjaluci, Hrvatskoj. Gde mi to živimo? Naš krivični zakonik kaže da je devojčica sa 14 godina seksualno zrela osoba, da može da ide kod lekara i da radi sve bez znanja svojih roditelja i da lekar nema pravo da otkrije roditelju detalje njenog zdravstvenog stanja“, rekao je Saša Bojović.

Glumica Vjera Mujović kaže da je sigurno teško izaći sa takvom traumom u javnost, kao i da su potrebne godine da žensko biće može da prevaziđe takve stvari.

„Moja majka je dečiji psihoterapeut, i često me je pitala kada sam bila mala za neke profesore i sada se tek sećam koliko je bila oprezna i puna iskustva. Čak i jedno vrlo praktično pitanje se postavlja, koliko su te devojke bile u strahu za sopstvenu porodicu?“, rekla je Mujović.

Kako kaže, najgora stvar u svemu tome je što je to pedagog, što su to ljudi koji su naši idoli, i dodaje da je glumcima potrebna i vojnička disciplina, ali takođe, dodaje i slobodan duh.

Glumac Aleksandar Dunić rekao je da smatra da treba govoriti o svemu ovome javno i da društvo mora da počiva na uzajamnom poverenju.

„Kada neko dovede dete negde, mora verovati školi i profesorima, pa je bitno kada se dese ovakve devijacije da se o tome progovori. Država bi morala da razmišlja malo o nekoj kontroli. Moramo malo da definišemo šta znači nešto privatno. Roditelji su kako čujem, bili potpuno isključeni iz cele priče. Ne može to da bude poligon gde će neko da radi šta hoće i kako hoće“, rekao je Dunić.