Letos sam u kovid očaju pokušala da gledam i Tiger King i odustala posle bukvalno petnaest sekundi, jer sam sve shvatila. Pre petnaestak dana sam, prvi put na bolovanju od ne znam kad, otkrila da moj kablovski provajder koji nema N1 i pridružene ima FOX News. Već se brinem za socio-liberalnu komponentu u CEAS manifestu, koja je već ranije počela da mi bude upitna, ne zbog vrednosne ili ideološke komponente već načina na koji se zagovara. Kakvo osveženje u odnosu na propovedi Dona Lemona sa CNN, koji ne vidi da su samo druga strana medalje. FOX ni ne krije. Od juče kad sam čula da Trampovi glasači (75 miliona) treba da se „dekodiraju“ ostajaću još češće na FOX News. Da slušam kako je Bajden podstakao karavan očajnika iz Gvatemale - krenuli smo rekao je Bajden.

Priča mog života. Jedan od junaka Džozefa Helera, autora kultne Kvake 22, u knjizi Nešto se dogodilo kuka: „Oduvek sam želeo da imam žensku od 26 godina. Jedina žena od 26 godina koju sam imao bila je moja vlastita, ali ja sam tad imao već 34.“ Godinama zagovaram (radim i doprinosim, makar malo, nadam se) jačanju saradnje Srbije i SAD. I za ovoliko godina, nikad veće interesovanje javnosti nije bilo za to šta se dešava u Americi, niti retorike zvaničnika o značaju te saradnje nego u poslednje 4 godine. Zato je #MsMilić „otišla u četnike“ za vreme Trampa i Vučića i uopšte se ne kajem. Jer je podrška Srbije za saradnju sa SAD čak i u oblasti odbrane na 65%, a 18% su neopredeljeni, da spomenem samo jednu dobru stvar, delom i kao posledica nagoveštaja mogućnosti kompromisa oko novog statusa Kosova na koji bi država Srbija mogla pristati. Koji takođe zagovaram.

Podrška CEAS dočim, pala je tamo gde sam pretpostavila, ali sam ipak razočarana. Ubeđena sam da će Bajdenova administracija, uz adekvatnu politiku Srbije, itekako racionalno odvagati dobrobiti i eventualnu štetu ovog nasleđa Trampove administracije koja je mnogo širi pojam od Trampa. Primetite, samo Klintonove nema iz vrha Obamine administracije. (Za sad.)

Ja sam raskrstila sa svojim „prirodnim“ okruženjem kad je bila sprdnja sa pokretnim stepenicama. Za razliku od Basare ja ne krivim samo opoziciju za stanje u Srbiji već i NVO sektor i politički Zapad. Linija se prešla kad su grupe građana finansirane spolja, počele da učestvuju na lokalnim izborima (da se Vlasi ne dosete), i kad sam shvatila da „eksperti“ za demokratsku kontrolu oružanih snaga demonstriraju „protiv diktature“ Aleksandra Vučića sa Vojnim sindikatom Srbije, za koje bi parlamentarnom procedurom potvrđen sporazum sa Prištinom bio „izdaja“ i koji su prošle zime na demonstracijama lepo nosili parole da vojska treba da uzme stvar u svoje ruke urlajući ispred RTS. Dok su u međuvremenu bili u Moskvi.

Nikad vam nije bilo čudno koliko novinara Al Jazeera prati demonstracije protiv Beograda na vodi. (Savamala je drugo). Potpisnici podrške onom ko je napisao diskriminatorski zakon o verskim zajednicama u Crnoj Gori (SPC) koji su u tripu cancel culture više nego NYT i oni u Kaliforniji što bi i Linkolna da ukinu, su isti oni koji non-stop čestitaju sretan Bajram, Hanuku, katolički Božić svima koji slave, ali retko pravoslavni. Svi regionalni nacionalizmi su OK, jer su novi i romantični, samo je srpski zavjeka maligan. Koliko se dugo plaćaju grehovi i rartnozločinačka skretnja, ima li nešto i u pedofiliji, podršci Hitleru ili mučenju žena i gejeva? Kad prestaje nacionalizam, a sme da se iskaže zdrav patriotizam?

Što zbog pristrasnosti i neobjektivnosti koju sam počela da uviđam u radu kolega iz NVO i think tank zajednice, neretko finansiranih iz istih američkih donatorskih krugova kao CEAS- liberalnih sklonih demokratama ili formalnom nadstranačkim sa jakom regionalnom komponentom u odlučivanju, što u retorici i načinu delovanja američkih demokrata, zbog dogmatizma koje sam počela da primećujem u legacy media, a pre svega zbog sve jače autokratičnosti zagovornika identitetskih politika i stava da je Kosovo nezavisno i da su pregovori u stvari priznanje bez ikakvih ustupaka Srbiji (osim golubova na grani daleke EU perspektive), čiji su glavni nosioci u regionu upravo „liberalne NVO“, tumarajući netom u svojoj novoj fazi samoizolovanosti otkrila sam intelectual dark web grupu američkih komentatora raznih profila koji su ukazivali na probleme koje ovi trendovi izazivaju na fakultetima, u naučnoj zajednici, medijima i drugde u društvu i institucijama u Severnoj Americi. O da i Džordan Piterson je za mnoge stvari u pravu.

U Srbiji je u to vreme paralelno još jednom krenula orkestrirana fascinacija “nestranačkim ličnostima”, formiranje grupa potpisnika apela od 0 do podrška Goranu Jevtiću - ua Aleksić, koji su ujedno za predstavničku demokratiju u Srbiji. Ako se dobro sećam ona podrazumeva političke stranke i one su upravo taj most između cele javnosti, većine i manjine i vlasti. Zapljusnuo nas je talas netransparentnih procesa “apelizma” i “pokretizma” čiji akteri učestvuju na izborima finansirani stranim parama i “parlamentarizma” na osnovu rupa u zakonu, podstaknut delom političkog Zapada.

Video i probao Putin da imitira koncept otvorenog društva prvo prekogranično, pisao CEAS o tome pre nego što su otkriveni “maligni uticaji” samo on nema stpljenja za korišćenje soft power na način na koji to Zapad ima. Zapadni je bolji, i šteta je da se samozloupotrebljava za kilo mesa, u slučaju Srbije za četiri opštine na severu Kosova. BTW, kako se finansira Đorđevićev pokret sa onim logom medveda? A ne davimo Beograd? Ouch.

Dok se Srbije debilizuje pokretizmima, SNS se uči ne samo od Popovića nego i od nemačke Hrišćansko-demokratske unije (CDU). Nije se miran prenos vlasti desio u Americi (eno 25000 policajaca grada Čikaga u Vašingtonu) nego u CDU. BTW, proverite ko je pre par godina u Srbiji prvi put spomenuo značaj Armina Lašeta. Grigorije iz Dizeldorfa? Mlađan Đorđević iz okupiranog Krima? Đilas iz četiri zida? Jeremić - prevrćem stolove po Njujorku sa svetskom političkom elitom? Nope. Onaj bez kape, al' sa znanjem.

Zato nisam bila iznenađena ni Trampovom pobedom, pa ni trampizmom, ni jačanjem SNS niti ih krivim za sve. Dapače. I to kažem sada kad će za šest sati Bajden biti predsednik SAD, a ja sam još direktor CEAS.

U sve ubrzanijem svetu u kome ste luzer u startu ako ne umete da kodirate, dodatno ophrvanom kovidom u vreme masovnih dezinformacija, posle gubitka radnih mesta koja su otišla u Kinu i Meksiko, pošto godinama gledate enormno socijalno raslojavanje, iako rmbačite ko stoka u Starbaksu ujutru, i još nekom baru uveče posle predavanja na faksu za koji ćete otplatiti kredit za nekoliko decenija, dok gledate zastranjivanje pozitivne diskriminacije i insistiranje na „raznovrsnosti“ koja nije u srazmeri sa demografijom ili kompetencijom, zbog koje imate muke sa vrtićima, prijavama za posao ako ste „originalno kriv“ belac i nema mnogo izbora. Ili je oksikodin il' je QAnon il' je mesijanstvo. Ili ste baš baš mnogo jaki, vredni i srećni.

A i bogati plaču, sećate li se new age bullshit? E sad odlaze iz preskupe, jednopartijske Kalifornije, koja je postala dostupna samo big tech i holivudskim direktorima i bogatoj demokratskoj eliti ala Pelosi. Ostali odoše u Novi Meksiko, Teksas i Arizonu. Ljubičasto je novo crveno. Jednog momenta moraš sam da kosiš travnjak i shvatiš da pare nisu sve, ako ih nema za sve dovoljno. Berni Sanders to shvata, a i Bajdenove demokrate, zato je Berni predsednik senatskog odbora za budžet.

Kompromis u takvim okolnostima je i radno mesto u nekoj zrenjaninsko-korejskoj fabrici koja zagađuje, ali ipak ideš ka EU pa ćeš da regulišeš, uz nadu da će se kad što više građana Srbije bude radilo za zasluženu platu i tvoj status u kafani uveče bolje vrednovati nego onih čije se poreklo imovine itekako zna, ali nije bitno. I da ćeš i ako si gej u toj istoj kafani moći da ljubiš partnera kao i strejt. Ne u četiri zida, njih bože zdravlja od kredita da kupiš i radom da otplatiš. Za to ne moraš u politiku, ali na izbore da.

Da li je Tramp posledica, ili sada već i uzrok i posledica? One koji cenim odavno su ukazivali da je njegov dolazak na vlast bio posledica okretanja demokrata rasnom umesto klasnom, a kraj njegovog mandata već i uzrok opasno velikog nepoverenja u institucije. Isti sugerišu da prioritet nove administracije ne treba da bude smanjivanje polarizacije, traženje velikog pomiritelja, finog tihog odmerenog, već pre svega insistiranje na odgovornosti i vraćanju poverenja u sistem. Veliki Fukujama koji je odlično ukazao na svu štetnost po američko društvo ekstrema identitetskih politika u svojoj knjizi Identitet kao jedan od načina prevazilaženja sadašnjih izazova predlaže i uvođenje redovne građanske službe.

Izgleda bi američkoj deci, ali i starijima, umesto uterivanja bele krivice u DNK via critical race theory, a vidim već je ekspertkinje sličnih teorija „uspešno“ na Peščaniku primenjuju na slučaj pokojni Džej i Vesić, bolje bilo da ih neko podseti i na građanske dužnosti i obaveze i na osnove funkcionisanja sistema. Kako se od svakog osumnjičenog u TV serijama koji zna svoja prava i poziva se na drugi ili peti amandman došlo do toga da plati sebi put privatnim avionom, upadne u Kongres (na stranu odgovornost oko ulaska, nemanja dovoljno ljudi i priča o „organizovanim turama“), prevrću papiri, udaraju policajci (ili se to gleda), sve to snima, šeruje, vrati se kući i onda se čudi kad zakuca FBI na vrata. Pa se izvlače kao i demokrate- podstakao me je Tramp. Neko ozbiljan se upitao jesu li ovo home grown terrorists ili home grown idiots.

I zato Fukujama sugeriše da bi jedan od prioriteta nove administracije morala biti obnova razumevanja značaja i poverenja u profesionalnu javnu administraciju - osnovu institucija, koja nije počela da erodira sa Trampom već je on samo ubrzao i ogolio sistemske probleme koji uzrokuju nepoverenje u institucije, poput big money in politics. Nije spomenuo nikog konkretno. Ni 300 osoba. Sugeriše rešenja koja su u interesu i koja moraju da iznesu 300 i veliki kusur miliona Amerikanca. Demokratski. Pa kad razni Miletići koji će sada da uče polaznike o javnoj administraciji u Akademiji za javnu upravu spomenu deep state da znate to ste vi - ljudi koji sad na Sajmu organizujete vakcinaciju ili BIA koja juri škaljarce i kavčane. Mi žene ovo ne shvatamo doduše „jer ne možemo politički da mislimo“ kako reče profesor Miletić. A onih 300 Grigorijevih wannabe Džeralda Batlera šta su oni? Deep state? Nope. Fake state.

Fukujama lepo kaže – ima nešto vrlo legitimno i ljudski u potrebi za osećanjem ponosa. I to ne samo individualnog već i kolektivnog. Pri tome primećuje jedan od osnovnih problema američkog postmodernizma Hilari Klinton ere - zabludu da je raznolikost identitet. Nije sve ni u miru i ekonomskoj stabilnosti. Mislite o tome dok gubite vreme na hejtovanje spomenika Nemanji. Poznata makedonska liberalka puka je jednom dok su mnogi ismevali Makedoniju i gradnju onih spomenika po Skoplju: „Smejte se vi, ali mi ni jednog ratnog zločinca devedesetih nismo proizveli.” Jedini. Severna Makedonija je u NATO. Od Šešelja na vlasti do Šešelja na TV i spomenika Nemanji. Napredak, zar ne razumete? Od podrške i skrivanja Karadžića i Mladića do isporučenja, škola i vakcina Republici Srpskoj. Napredak. Civilizacijski. Ironija je sto su mnogi koji hejtuju spomenik ( budžet je drugo) doprineli da se Srbija unapređuje svih ovih 20 godina. Ali su izgubili strpljenje pa hoće sve po svome i hoće odmah, vrlo autokratski i licemerno. Demokratski ne.

Pošto smo videli kako se i velike SAD sa moćnom podelom vlasti, i još uvek nezavisnim sudstvom bez obzira na sav Trampov pritisak, teško nose sa mesijanstvom u doba socijalnih mreža i relativizacije referentnih sistema, onaj sloj društva koji se samoproglasio ugnjetanom elitom, navodno u osnovnoj zajedničkoj potrebi da se u Srbiji uspostavi demokratija, koji hejtuje Vučićevu sveprisutnost, krenuo je u…. Mesijanstvo i lažni elitizam. Ili elitizam gde mu nije mesto. U demokratiji u kojoj još uvek bar formalno, ako niste Džek, jedan čovek znači jedan glas, gde politički aktivizam znači i lepljenje plakata što nije teško Vanesi Redgrejv, jer nije sve ni u BBC ni RTS, ali ovim našim „opozicionim“ liderima kojih ima više nego opozicionih birača baš i nije po volji.

Izgleda da ni vladika Grigorije ne razume značaj rada na terenu, naćiće 300 uvoznih valjda Srba da reše stvar. Šta je problem u Srbiji i u kom pravcu po Grigoriju treba da idemo nisam shvatila skroz, ali naslućujem. Dizeldorf nije, istočnije je. I tamo neki popovi i neka elita cirka 300 od 300 miliona lepo žive. I šta fali „domaćoj robi“, koja BTW zna teren i okolnosti bolje što je za politiku bitno, osim što je eventualno svaki 8 ne-Srbin i ne-strejt nisam baš shvatila. U stvari jesam i neka hvala.

Spomenuto raslojavanje ne znači da je Cukenberg kriv, takva su vremena. Ubrzana. Nove tehnologije, zakon velikih brojeva, sve ide brže i od društvenog prilagođavanja i od zakonskog normiranja novih okolnosti. Novo definisanja odgovornosti za sadržaje na platformama, načina oporezivanja big tech, raspodele budžeta, promene političkog sistema ili broja velikih stranka, samo su neki od velikih izazova pored zaustavljanja pandemije pred Bajdenovom administracijom. Nove potrebe društva, ili makar njegove teškoće dok se potrebe ne artikulišu i normiraju u ovako ubrzanim novim društvenim okolnostima koje razvoj i zloupotreba nauke i tehnike i neobuzdani ekonomski liberalizam uključujući i kinesku državnu varijantu nose, moraju sagledavati mnogo iskrenije od holivudsko-CNN „dekodiranja“ Trampovih birača ili sprdnje sa SNS karavanima.

Nije se na zapadnoj američkoj obali pravdao „samo“ vandalizam antifa koji je letos unesrećio mnoge vlasnike privatnih biznisa, već i upadi u javne institucije mnogih saveznih država. Kamala Haris podržavala je fondove za pravnu pomoć privedenim antifa, nekako u isto vreme kad su kod nas, dok je još Tramp pritiskao kako je pritiskao, kontrolisan finansijski rad nekih lokalnih NVO. Slučajnost? Možda, ali uporedite stavove o pokušaju upada u našu i američku Skupštinu lokalnih zagovornika demokratije i očajavača o stanju iste u Srbiji, pa dodajte i stavove Bibera, Fajon i Kramon. Nije suština da li u Skupštinu upadaju Vučićevi ili Pelosi plaćenici, već da li se sme upadati u Skupštinu u zemlji koja je hibridna demokratija, u kojoj je rezultate izbora priznao ceo svet. Osim možda Jevgenija Primakova, Mlađana Đorđevića, Vuka Jeremića i Dragana Đilasa. Sve što Srbija za vreme Miloševića NIJE BILA. U Americi je 6. januara 2021. bilo mrtvih, pucali i policajci. U Srbiji na leto 2020. nije. Prekomerna upotreba sile? Imamo li duple standarde?

Koliko ima naslov u „profesionalnim ugnjetavanim“ medijima o tome koliku su buku vladajući mediji digli protiv jednog intervjua vladike Grigorija. Više nego spomenutih naslova i svih komentarisanja na zadatu temu u zadatom tonu na jutarnjim programima spomenutih državnih medija. Malo sam Forest Gamp oko tog crnogorskog scenarija, da li je Daka Davidović OK sa Grigorijem ili nije, koliko Mandića podržanih iz Srbije je dovoljno za Mila, a i slabo sam bila upućena u minuli društveni rad spomenutog. Pa sam google. Ne treba mi iznošenje privatnih, neproverenih, spinovanih i netačnih informacija, koje o Grigoriju iznosi osuđeni ratni zločinac Vojislav Šešelj, koji očito sad odrađuje i kaznu za još neko delo na svim TV non-stop, da vidim ko je čovek, šta zagovara o stvarima koje mene zanimaju. Manje mi je bitno da li hoće funkciju u SPC, Srbiji, Beogradu, očito da neku ambiciju ima.

Bio član komisije za ispitivanje Pahomija, pedofila iz SPC, koja se nešto i nije oglasila časno.

Prisetimo se gej parade 2010, i šta o homoseksualnosti, ljudskim pravima i evropskim vrednostima kaže Vladika Grigorije spasitelj: „Sama potreba da neko priča o tome šta radi u četiri zida, pa još i da to javno demonstrira na ulici i da očekuje podršku, za mene nije normalna…. Zapanjen sam nad tim da ti ljudi hoće da demonstriraju, zapanjen sam, takođe, da se ljudi time toliko bave, zapanjen sam i da je to preduslov za ulazak u evropsku zajednicu. Ako sve to povežemo, prosto se pitam, da li je ovaj svet poludeo, o čemu se ovde radi mu nije jasno šta učesnici Parade ponose tim svojim ponašanjem žele da kažu, a da kao običan čovek, Srbin, misli da je normalna reakcija da to ne treba da se događa jer mi još uvek funkcionišemo kao zajednica…. Takve stvari nemaju nikakvog dobrog efekta za zajednicu. Potpuno je neutemeljena tvrdnja da učesnici parade imaju problem i da su na bilo koji način od bilo koga ugroženi i da se oni na ovaj način samo brane.“

Srbija već par godina ima gej premijerku, članicu SNS, koja dolazi na gej parade. Koja je dovoljno političar da se ipak vidi i sa pokojnim patrijarhom. A ova četiri zida? Poznata vam retorika? Moja prva naslovna strana u nekom tabloidu pre pet-šest godina bila je: “Milić- Đilas homfob i rasista.”

Grigorije i EU? Ako već ne i NATO, kad smo kod “crnogorskog scenarija” koji podrazumeva i uvozne Crnogorce ljude “neukaljane politikom”. Mnogi takvi oktroisani, gledali smo i u Srbiji u par navrata, nestanu zato što se nisu prekalili u politici. Al nije loše za CV. So far so good, ostadoše u NATO i hoće u EU i dalje.

Srbija sa Đilasom, Đorđevićem i Grigorijem? Kosovo je Srbija, ua kompromis. I Grigoriju i predsedniku SANU preporučujem vrlo relevantno štivo - Rezoluciju Saveta bezbednosti UN 1244, a korisno je tome dodati i pojačano nadmetanje velikih sila koje sede u spomenutom Savetu bezbednosti (SB) na primer, što ni 1999. ni 2008. baš nije ovako bilo jako. S tim što je Grigorijev stav mnogo sličniji Đorđevićevom, Primakovljevom, Jeremićevom i Đilasovom stavu i stavu Vojnog sindikata Srbije, nego stavu mnogih u EU.

I tu je zajeb. Traže od EU da pomogne da od Srbije naprave Putinovu Rusiju. Pri tome se neretko pozivaju i na izveštaje regionalnih NVO za koje je Srbija već sada gora od Putinove Srbije, a koju već par godina upravo oni svojom pristrasnošću i pritiskom umesto istinske potrage za održivim kompromisom oko Kosova tamo guraju. Pomoć nudi ili je već dogovorena sa Grigorijem homofobom, nacionalistiom, elitistom. Ali je “priznao” da je bilo i srpskih zločina.