Dvadeset i jednu godinu nakon smrti Željka Ražnatovića Arkana i dalje se ispredaju legende o njegovom životu.
Čvrst čovek, kakav je bio, nije puštao suze ni kao dete kada je od oca dobijao najveće batine. Međutim dva puta je zaplakao.Prvi put je to bilo kada je 1991. godine u akciji oslobađanja Novog Tenja poginuo Arkanov šurak Šaleta Vukotić. Bio je to veliki udarac za vođu "tigrova".
- Gde sve nisam ratovao i šta sve nisam doživeo... Tog 9. avgusta sam prvi put zaplakao i prvi put sam se pred borcima pojavio neobrijan. Tog dana sam bio potpuno drugi čovek - rekao je svojevremeno Arkan.
Drugi put je zaplakao samo godinu dana kasnije kada je u borbi za oslobođenje Čelića poginuo Vladimir Homa, član ličnog obezbeđenja komandanta Srpske dobrovoljačke garde.
Foto: E-Stock/Đenka
Niko i nikada kasnije nije video suze na njegovom licu.
Kasnije je Ražnatovićeva majka ispričala anegdotu iz Arkanovog i Hominog odnosa.
- U jeku rata u Republici Srpskoj, moj Željko svratio je do Beograda. Taj Vladimir Homa bukvalno se nije odvajao od njega. Svratiše na ručak. I taman kad sam obojici napunila po tanjir, Homa ih brzo zameni - sećala se Slavka Ražnatović.
Homa je sve radio po navici, jer je pravilo bilo da se pazi i na eventualno trovanje komandanta.
- Pa čoveče kod majke Slavke smo na ručku, šta ti je - smejao se Arkan.
- Služba je služba moj komandante.
