Krkobabić je u intervju za Kurir istakao da biga o selu nije usputna nostalgija ili stvar trenutne mode, kao i da ona mora da bude stalna i neodložna obaveza ne samo ove, već i mnogih narednih vlada i ministara.

- Ministarstvo je, konačno, tu. A to znači da smo se, posle višedecenijske nebrige, probudili i da želimo da menjamo stvari na bolje i pokažemo veće poštovanje prema seljanima i selima. Selo je za Srbiju važno i ekonomski i demografski, ali i sa geo-strateškog i bezbednosnog stanovišta. Naravno, izazov i odgovornost su veliki. Briga o selu nije usputna nostalgija ili stvar trenutne mode. Ona mora da bude stalna i neodložna obaveza ne samo ove, već i mnogih narednih vlada i ministara, rekao je Krkobabić.

Ministar kao jedan od bitnih zakona koji treba izmeniti, a koji će vratiti pojam, značaj i nadležnost seoske opštine je izmena i dopuna Zakona o teritorijalnoj organizaciji Srbije koji je, kako je rekao bio “posao za juče” I da sa tim treba što pre krenuti.

- To je posao „za juče", znači što pre! Novi model teritorijalne organizacije Republike Srbije - vratiće pojam, značaj i nadležnost seoske opštine. Sledi set regionalnih zakona, a tu je pre svega Zakon o selu. A to znači da domaćini u selima konačno odlučuju o svim bitnim pitanjima. U krajnjoj liniji, ko i za šta troši narodne pare. Kada će izmene i dopune biti usvojene zavisi od narodnih poslanika Skupštine Srbije – rekao je Krkobabić.

ZA TRI GODINE OSNOVANO 780 ZADRUGA

Ministar je dodao i to da je za tri godine u Srbiji je osnovano 780 zadruga i da je to nepobitan dokaz, kako kaže, “da smo među domaćine u selima uspeli da vratimo nadu u udruživanje i ekonomski napredak”.

Program zadrugarstva, prema njegovim rečima, sprovode u saradnjii sa Akademijskim odborom za selo SANU, na čelu s akademikom Draganom Škorićem, a da je snažnu i istrajnu podršku tokom trogodišnje realizacije programa „500 zadruga u 500 sela", posebno pružio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Krkobabić, koji je inicirao i osnivanje Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, rekao je da taj tim ima veliki naučni potencijal, jer ga čini 78 uglednih ličnosti, među kojima je oko 40 univerzitetskih profesora, potvrđenih delima u poljoprivredi, agroekonomiji, ali i autoriteta iz oblasti zdravstva, kulture, sporta...

A među njima je i 25 članova Akademijskog odbora za selo SANU.

Kapitalno delo tog Tima je Nacionalni program za preporod sela Srbije, koji je polazište za stvaranje buduće Strategije o razvoju sela.

SIGURNA I REDOVNA ZARADA NA SELU

Na pitanje šta će konkretno ponuditi selu, Krkobabić je rekao da je pre svega njihov cilj da obezbede sigurnu i redovnu zaradu, a da to mogu kroz moderna poljoprivredna gazdinstva, zadruge, stare i nove zanate, seoski turizam...

- Nastavićemo program obnove zadrugarstva dodelom podsticajnih sredstava. Zatim, ponudićemo do 50 hektara državnog zemljišta na besplatno korišćenje u zavisnosti od rejona, raspoloživog zemljišta i interesovanja. A da bismo im otklonili neizvesnost u poslovanju, predložićemo osnivanje Garantnog fonda koji će obezbeđivati garantovane cene za strateški važne poljoprivredne proizvode. Predložićemo i novu povoljniju poresku politiku za zadruge i seljane u brdsko-planinskim i pograničnim područjima. Istovremeno, ponudićemo im i mogućnost da dobiju neke od sada napuštenih kuća sa okućnicama (kojih sada u Srbiji ima 150.000). Počećemo i renoviranje domova kulture koji će imati višefunkcionalnu namenu: da se u njima okupljaju i najmlađi i najstariji, gledaju pozorišne predstave i bioskopske projekcije, ali da tu budu i ambulanta, apoteka, pošta...., istakao je Krkobabić.

Krkobabić napominje da je šansa za selo u Investicionom planu „Srbija 2020-2025" koji predviđa izdvajanje pet milijardi evra za izgradnju 5.000 km regionalnih i lokalnih puteva, tri milijarde evra za vodovod i kanalizaciju, bez Beograda, i dodatnih 300 miliona evra, van budžeta Srbije, za poljoprivrednike.

- Iskreno, treba nam puno novca, dosta vremena, još više znanja, a o radu i upornosti da i ne govorim, rekao je minister.Na pitanje da li sa prosečnom poljoprivrednom penzija od 12.000 dinara može da se živi, Krkobabić ističe da teško bez prihoda sa okućnice. Ministar je rekao da zato, moramo zaštititi poljoprivredne, ali i sve druge penzionere sa najnižim primanjima, nekom vrstom socijalnog davanja, bez narušavanja PIO sistema. 

- Važno je da posebnim socijalnim davanjem, koje u drugim zemljama nazivaju garantovanom penzijom (u Hrvatskoj od nedavno iznosi 105 evra mesečno), obezbedimo starije od 65 godina koji nemaju ni penziju, ni bilo kakve druge prihode, rekao Krkobabić.

VUČIĆ I KRKOBABIĆ SAGLASNI DA JE NEOPHODNA KOREKCIJA ŠVAJCARSKE FORMULE PO KOJOJ SE USKLAĐUJU PENZIJE

Krkobabić kao lider PUPS-a ističe da je prioritet te partije korekcija švajcarske formule, koja je najavljena kao model usklađivanja penzija.

- Švajcarska formula je iskorak za koji se PUPS izborio. Penzije su sada redovne i sigurne. Isključena je arbitrarnost. Ali dugoročnom primenom te formule, penzije postepeno gube trku sa rastom zarada. Zato je neophodna njena korekcija, o čemu smo se predsednik Republike Aleksandar Vučić i ja saglasili. To je presudno za penzionere Srbije! Naravno da je za to potrebna puna i sigurna državna kasa. Vrednosni stav PUPS-a i moje lično zalaganje su poznati i ne menjaju se godinama: penzije treba da prate rast zarada u javnom sektoru. To je PUPS-ovo, kod penzionera opšteprihvaćeno "3 P" - Penzije Prate Plate.

Naravno, da na to ne gledaju blagonaklono ni dobroplaćene knjigovođe, ni Međunarodni monetarni fond. Ali to je njihova stvar. Na PUPS je da štiti interese penzionera, jasan je Krkobabić.