Dr Aleksandar Tomić, koji radi u čuvenom Raš univerzitetskom medicinskom centru u Čikagu, upozorava naš narod da se primiri dok ne prođe pandemija.
Aleksandar Tomić od početka pandemije pokazuje šta zna i ume jer se ceo život školovao baš za to - doktorirao je bolničku negu, a specijalizirao kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti i stručni je saradnik zamenika predsednika u poznatom Raš univerzitetskom medicinskom centru u Čikagu.
Za ovog Srbina, kome nije dobro kad čuje da neko tvrdi da korona ne postoji, a već je ubila stotine hiljada ljudi, maska i distanca su „zakon“ dok vakcina i prokužavanje ne urade svoje.
Svašta rade
- Moje je da sprečavam širenje zaraze u bolnici, pripremao sam sve za prijem puno pacijenata, učio zaposlene kako da se štite i koriste opremu. A posebno sam ih podučavao kako da se čuvaju kod kuće jer su gotovo svi zaraženi radnici kovid doneli iz kuće - kaže Aleksandar, koji je zadužen za četiri odeljenja u bolnici.
Bolnica je, veli, napravljena da može da primi, ako zatreba, čak i 1.400 pacijenata u vrlo kratkom roku u slučaju nekog biološkog terorizma, radijacije ili velike zaraze, kakva je i korona. Kod njih je lečen svaki četvrti pacijent Čikaga koji zahteva intenzivnu negu.
- Broj zaraženih u Čikagu u poslednje dve nedelje opada, ali sad se bojimo katoličkog Božića i Nove godine. A Čikago je najveća srpska dijaspora, sezona je slava, ljudi se okupe, opuste s prijateljima i familijom, ne nose maske, ne drže odstojanje. Brinem se i za naše Badnje veče i Božić. Nedelju, dve, tri posle svega opet ćemo imati pune bolnice.
Aleksandar, koji je rođen u Čikagu, voli srpske gozbe. Kod njega je za Đurđic i po 70 gostiju, ali ove godine krsnu slavu je proslavio s porodicom. Najteže mu padaju muke ljudi i smrt.
Veliko priznanje Nagrada za borbu protiv ebole
Još 2014. Aleksandar se prekalio na eboli, kada je njegova bolnica otvorila vrata za pacijente od ove opake bolesti. Za organizaciju i obuku zaposlenih dobio je i prestižnu nagradu udruženja profesionalaca u prevenciji i kontroli infekcije i bolničke epidedmiologije.
- Imate pacijente koji su bili i po 30 dana na respiratoru. Ili kad vidiš decu s teškim kovidom, a i takvih ima iako ona manje obolevaju. I posle toga kad vidiš kako se narod ponaša, ne možeš da veruješ. I u Americi, kao i u Srbiji i svugde po svetu, pola njih ne veruju u koronu. Pa čak i kad jedva živi od nje ostanu. I idu na žurke. A tek kad to vidim i u svojoj familiji, strašno me pogađa. Mi, Srbi, često teramo po svome. Međutim, vidi svetlo na kraju tunela.
Optimista
- Braća i sestre Srbi treba da znaju da će da dođe kraj i ovome. Vakcinacija je početak kraja. Ako bude išlo po planu, na leto da bude masovna, Srbi će ljudski slaviti slave sledeće jeseni .Vaskrs, nažalost, neće moći opušteno. Al’ onaj 2022. siguran sam da će biti po svim običajima, kao i Božić - priča Aleksandar, čiji je otac iz Valjeva, a majka iz Bosne, i baš ove godine planirao je sa suprugom i troje dece da, posle pet godina, dođe u Srbiju. Ali korona je bila brža od njih. - Ako bog da sledećeg leta ili leta 2022. eto nas u našoj Srbiji!
