U selima opštine Gornji Milanovac živi čak preko dve stotine neoženjih momaka, i to je najveća njihova i muka njihovih majki. Oženili bi se, ali kako kažu, nemaju sa kim, jer današnje devojke beže od sela kao đavo od krsta. Škole se tako prazne, a ognjišta gase i čini se da nema pomoći.
„U ovoj godini u našem selu nije bilo nijedno venčanje, niti krštenje. Sveštenici obavljaju samo parastose, a ako se ovako nastavi ovde kod nas više ni sveštenik neće imati posla“, kaže za RINU, Milan Tomić iz sela Gojina Gora čiji je oglas na fejsbuku u kom traži svoju srodnu dušu, pre nekoliko dana uzdrmao Srbiju.
Ovaj domaćin odlučio se za takav potez, jer više nema pisama i udvaranja, sve se svodi na lajkove i društvene mreže, pa je odlučio i on da pokuša. Za sada dobio je veliku podršku, ali još uvek se nija javila nijedna potencijalna supruga.
Sve sam mislio ozbiljno
„Neki misle da sam ja ovo stavio radi šale, ali ja sam bio ozbiljan i zaista mislio svaku reč koju sam napisao u oglasu. Možda bih mogao da izdvojim tri devojke koje su zaista bile zaintersovane. Iskreno se nadam da će ova kuća uskoro imati mladu domaćicu. Naše selo nije džungla, blizu su škola i autobuska stanica. Imamo dva hektara zemlje, bavimo se stočarstvom i voćarstvom. Ali današnje devojke su takve da bi pre radile za malu platu u gradu, nego se udale u selo“, kaže ovaj mladožanja.
Foto: Foto/RINA
Najveća njegova želja je da dobije bar jedno dete, da njegova kuća oživi i slava nastavi da se slavi. Milanovi kriterujumi nisu visoki, a ona koja se odluči da dođe na selo i uda, imaće bezgraničnu podršku, razumevanje i ljubav.
„Imao sam dve ozbiljne veze, koje se nisu slavno završile jer ja nisam želeo da odem sa sela. Ali, ja sam ovde rođen, odrastao, uložio sate i sate u obrađivanje ove zemlje i ne mogu to da napustim. Tako da samo ona koja želi zaista da živi na selu, da zajedno radimo, kućimo se i stavramo topli dom ovde su joj vrata širom otvorena“, rekao je Milan.
Foto: Foto/RINA
Ovde bi bila svoj na svome
Buduću snajku i svekrva Zorka, prihvatiće raširenih ruku, jer je došlo vreme da neko zameni staru majku i umesto nje na šporet pristavi vodu za kafu i dočeka goste.
„To je moja najveća želja, da se moj Milan oženi. Svakoj majci njeno dete je najbolje, ali on je zaista veliki čovek i ne bi se ta žena koja bi došla ovde niakd pokajala. Svi misle da se u selu preteško radi, ali nije to mnogo teže od stajanja za kasom u prodavnici osam sati dnevno, ili raditi u nekoj fabrici, ovde će bar biti svoj na svome“, kaže Milanova majka.
I dok se sa telefona čuju obaveštenja i nove notifikacije, Milan se potajno nada da se ovaj put javila neka ozbiljna devojka, koja je spremna sa njim da stvori porodicu.
