Prof. dr Srđan Pešić, klinički farmakolog, ističe da oboleli od korona virusa imaju veću opasnost da umru od koagulacije, a ne od upale pluća i zato se prema protokolu lečenja daje terapija protiv zgrušavanja krvi i 45 dana.
Od tromba izazvanog koronom ljudi i umiru, nedavno je mladić od 34 godine ostao bez noge, pa je i u srpskom protokolu lečenja pacijenata sa kovidom 19 naznačeno da i do 45 dana posle izlaska iz bolnice, ako se to proceni, treba davati terapiju koja sprečava zgrušavanje krvi.
Doze se udvostručuju
Korona može da ubije s odloženim dejstvom, čak i kada ste se od nje izlečili. Prof. dr Srđan Pešić, klinički farmakolog sa Medicinskog fakulteta u Nišu i čovek koji se svega nagledao u KC Niš otkada je stigla korona, ističe za Kurir da se veliki terapijski napredak u lečenju kovida 19 desio se kada je nauka pokazala da ova bolest nije samo oboljenje disajnih puteva već bolest čitavog organizma i skoro svih organa. - Ključne promene dešavaju se i u krvi, koja počinje više i brže da se zgrušava, pa izgleda da pacijenti imaju veću opasnost da umru od koagulacije, a ne od upale pluća. Vrlo često se dešavaju mikrošlogovi i pravi šlogovi u mozgu kod pacijenata s teškim kovidom - naglašava Pešić.
U plućima, dodaje, dolazi do zgrušavanja krvi u malim krvnim sudovima, pa uprkos kiseoničnoj terapiji ili respiratoru, zapušeni krvni sudovi ne mogu da odnesu dovoljno kiseonika do vitalnih organa. - Ugrušci se mogu pojaviti i u perifernim krvnim sudovima na nogama, pa i rukama, i pacijenti u bolnici imaju otečene, plave periferne delove stopala ili nogu sa izraženim tromboflebitisima. Neretko ugrušak može da se iz vena nogu otkači, zapuši plućnu arteriju i ugrozi život - kaže Pešić.
Foto: Tanjug/Zoran Žestić
Mehanizam je takav, navodi Pešić, da virus oštećuje krvne sudove, te se u njima ne stvaraju faktori koji inače sprečavaju patološko zgrušavanje, a dodatno utiču i na stvaranje nekih proteina koji ubrzavaju proces koagulacije unutar krvnih sudova. - Dakle, pacijenti nam izgleda više umiru od kardiovaskularnih i hematoloških nego od disajnih problema - naglašava Pešić.
On dodaje da se upravo zbog toga svim pacijentima s kovidom, pa čak i onima koji imaju blagu formu bolesti i leče se u kućnim uslovima, savetuje primena lekova protiv zgrušavanja, takozvanih niskomolekularnih heparina u preventivnim dozama. - Ukoliko pacijenti koji se razbole od kovida već primaju neke antikoagulantne lekove oralno, moraju preći na injekciono davanje. Pacijentima sa srednje teškom ili teškom formom bolesti primenjuju se terapijske doze niskomolekularnih heparina, a ako su na kiseoniku ili respiratoru, doze ovih lekova se udvostručuju. Sve se ovo radi jer su to lekovi koji će spasti život tako što će prevenirati opasno zgrušavanje krvi u vitalnim organima - ističe Pešić.
Promene na krvnim sudovima
Posle ozdravljenja, naglašava, promene na krvnim sudovima i mogućnost intenzivnog zgrušavanja ostaju još nekoliko nedelja. - Naš protokol savetuje da ovi lekovi nastave da se daju pacijentima u kućnim uslovima narednih četiri do šest nedelja. Shodno opštem stanju pacijenata i prisustvu drugih bolesti, niskomolekularni heparini mogu da se zamene takozvanim novim oralnim antikoagulantnim lekovima, koji se piju, pa je pacijentu komotnija njihova primena. Važno je da se svi ovi saveti ispoštuju, jer su moguće komplikacije na krvnim sudovima, čak i kada se pacijenti izleče od kovida i izađu iz bolnice.
