Struka je već preporučila da se slave obeležavaju u krugu porodice
Smirivanje epidemiološke situacije zbog korona virusa očekuje se tek posle Božića, iako ima epidemiologa koji iznose ohrabrujuće prognoze, bar za Beograd. Zašto? Zato što se virus iz prestonice tek prelio u druga mesta u Srbiji, pa sada kovid 19 gori u Novom Sadu, Kragujevcu, na jugu Srbije… Ako smo krajem oktobra govorili da veći deo Srbije ima manje od pet, 10 novih zaraženih na dnevnom nivou, sada govorimo da imaju manje od 70, pa i 100.
Epidemija sa kojom se borimo već devet meseci, u ovom, trećem talasu još nije završena. Očekuju se posledice crnog petka u narednih nekoliko dana, ali i punih skijališta. A, pred nama su u narednih mesec dana tri ključna datuma, koja i te kako, mogu biti pogodna za širenje virusa. Odnosno rizična. Slava Sveti Nikola, koju slavi većina Srba, Nova godina, i Božić.
Struka je već preporučila da se slave slave u krugu porodica, da se građani odreknu dočeka Nove godine u restoranima, i da se Božić, kao što, inače, to i dolikuje slavi porodično.
Profesor Branislav Tiodorović, član Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa kaže za Telegraf.rs kakvo to ponašanje zahteva, pa čak i u porodičnom okruženju. Napominje da ne treba da se odreknemo tradicije i lepih događaja, po kojima je Srbija prepoznatljiva, ali da sve vreme na umu treba da imamo da je u toku epidemija korona virusa.
Ističe da je period pre Nove godine, i sam doček 2021., rizičniji događaj od Svetog Nikole, a vernike koji će se okupljati ispred crkava na paljenje badnjaka na Badnje veče, podseća na distancu i maske.
Foto: Tanjug/Strahinja Aćimović
Sveti Nikola
Prvi veliki datum koji nam dolazi je slava Sveti Nikola, koju slavi najveći broj Srba. Prof. Tiodorović kaže da bi ova slava trebalo da se proslavi kao što su Srbi obeležili Svetog Aranđela.
– Mere za slavu Sveti Aranđel su se, ipak, poštovale. Slavljen je, pre svega, u porodičnom krugu. Onaj ko je to slavio šire, odmah je imao za posledicu, posle 5 do 7 dana, da se svi razbole. Ima takvih slučajeva. I domaćin i gosti. Bili su u velikom problemu. Ali, mislim da je ogroman deo stanovništva slavilo slavu u krugu porodice. Ona je, ipak, bila u momentu kada smo imali najveći skok zaraženih.
– Sada bi, takođe, trebalo to da bude samo porodično. Uostalom, naša vera kaže tako. Da je slava porodično obeležje. Za Svetog Aranđela nismo zapazili da se slavilo po kafanama, restoranima… Sada apsolutno treba nastaviti tako. Sveti Nikola je najveća slava po broju onih koji je slave. Vrlo je važno da bude samo porodično i uz poštovanje strogih mera, uz rastojanje. Prostoriju treba prilagoditi tako da svako bude na rastojanju od metar i po, da oni koji pripremaju hranu održavaju dobru higijenu i da hranu dobro pripreme higijenski – savetuje prof. dr Tiodorović i dodaje:
– Ali, reći ljudima da ne slave, kakvih je bilo predloga, ne treba. To je, ipak, naša tradicija koja se čuva.
Foto: Tanjug/Jaroslav Pap
Nova godina
– Tu se, bojim, da će doći do popuštanja. Treba izbegavati putovanja, odlazak gde su velike gužve. Lepo je biti na planinama, i u banjama, nema dileme, ali pitanje je da li tamo može da se drži odstojanje, da se nose maske.
– Kažu, na skijanju nema opasnosti. Nema na skijanju, ali ćete posle toga sesti da popijete čaj, kafu, treba da ručate… A, ko će da garantuje da će sve biti kako treba. To isto važi i za banje. Mi smo neke banje morali da pretvorimo u kovid bolnice. To nije slučaj samo sa Niškom banjom, nego i sa Sokobanjom, Vrnjačkom banjom, Mataruškom, Banjom Koviljačom…
– Najpametnije je što manje se kretati. Treba prošetati parkom, pored reka, ali ne opet u nekom crnom petku i kupovini. Imaćemo kupovine zbog poklona, ali se treba strogo pridržavati mera. Ono u Knez Mihajlovoj ne liči ni na šta. Ja razumem da ljudi hoće da kupe poklone, ali mora da se drži rastojanje. Na taj način se brine i o sebi i o drugima. To je vrlo rizičan period, čak mi se čini da je taj period rizičniji nego slava Sveti Nikola – mišljenja je prof. dr Tiodorović.
Foto: Tanjug/Zoran Žestić
Božić, Badnje veče
Božić se uglavnom slavi porodično, ali rizik za ovaj praznik može da predstavlja Badnje veče. Tada se vernici okupljaju ispred crkava, gde se pale badnjaci, a pogodan period za širenje virusa može da bude i ako zaposleni spoje novogodišnje i božićne praznike i negde otputuju.
– Ima ljudi koji imaju svoje vikendice, kuće na selu, u nekim turističkim mestima… Ako već imaju tako nešto, treba da odu u svoje vikendice, ali da nema nikakvih žurki, da se ne mešaju sa drugima, bez gužvi.
– Takođe, i ako odu u crkvu kada se pale badnjaci, zašto je problem da imaju masku i da drže rastojanje od metar i po? U redu je, treba život da ide svojim tokom, ne možemo da zaustavimo život i te lepe običaje i doživljaje, ali možemo da ih izvedemo uz rizik od korone. O tome treba stalno da razmišljamo, da Badnje veče i Božić lepo proslavimo ali da sve vreme mislimo kako da se zaštitimo – rekao je prof. dr Tiodorović.
Da li će biti mera za Novu godinu?
Mere koje su prošle nedelje stupile na snagu, odnosno u petak, biće na snazi do 15. decembra, a svi se već pitaju da li će ih biti i za doček Nove godine. Epidemiolog dr Predrag Kon, takođe, član Kriznog štaba izjavio je danas da sumnja da neće biti mera za Novu godinu. Naime, na konstataciju voditeljke da će uskoro slava Sveti Nikola, pa onda Nova godina i božićni praznici, dr Kon je rekao da je tu “najvažniji od svega dolazak naših iz inostranstva”. – Tu mora priprema da se napravi, moraće da budu karantini i izlolacije, o tome će biti reči na sledećem sastanku – pojašnjava. Na pitanje da li će za njih biti obavezan PCR test, on je rekao da je struka “kompletno predložila šta će da se radi” i naglasio da je “zatvaranje granica nemoguće”. Kon smatra i da je zatvaranje granica teško, ali da medicinski deo Kriznog štaba neće imati ništa protiv ako to bude mera države. Naglašava i da je malo verovatno da za novogodišnje praznike neće biti mera.
