Primena platnih razreda se, pak, odlaze na godinu dana, kaze Obradović, i u prioritete na kojima će u narednom periodu raditi Ministarstvo koje ona vodi, pored reformi sistema plata i e-uprave, ubraja i podršku opštinama i gradovima kroz budžetski fond. 

Centralni registar stanovništva obuhvatiće podatke 13 službenih evidencija, među kojima su izvod iz matične knjige rođenih, umrlih, potvrda o državljanstvu, različite potvrde poreske administracije i sve ono zbog čega građani sada idu na šaltere. 

Obradović kaže da očekuje da Registar bude aktiviran u martu-aprilu, kada će sve institucije moći iz njega da "povlače" podatke. Za građane to znači da, ako se prijavljuju na konkurs za posao ili imaju bilo koji upravni postupak, neće morati fizički, od šaltera do šaltera, da prikupljaju brojnu dokumentaciju, već će, jednostavno, preko e-portala i Centralnog registra stanovništva zatražiti dokument koji će mu država poslati u elektronsko sanduče. 

"Građani treba da budu svesni da postajemo moderna državna uprava i lokalna samouprava, a glavni zadatak ovog ministarstva je da bude što kvalitetniji servis građana i privrede", kaže ministarka Obradović za Tanjug. 

Ona je nedavno pozvala građane da provere svoje podatke u bazi Centralnog registra stanovništva i za 45 dana koliko je aktivan, do sada mu je pristupilo 2. 500 građana. Od ukupnog broja prijavljenih 330 je zatražilo da se podaci promene, a 20 odsto nigde nije bilo evidentirano, pa su sada prvi put upisani. 

"Zamolili smo građane da provere svoje podatke, jer treba ukrstiti podatke iz 13 evidencija. Još uvek je sve to komplikovana procedura zbog zaštite podataka", kaže Obradović i ukazuje da bi bilo neozbiljno da se samo na osnovu korisničkog imena i lozinke omogući pristup Registru.

Zbog toga još jednom poziva građane da odu do jedinica poreske uprave i pošta, kako bi dobili parametre na osnovu kojih ce se priključiti, i dalje nastaviti komunikaciju sa državom, preko elektronskog sandučeta. Ona je podvukla da je bezbednost informacija na prvom mestu i da se ceo proces sprovodi po visokim evropskim i svetskim standardima. 

Kad je reč o platnim razredima, odnosno reformi sistema plata, najavljivanim za januar 2021. godine, Obradović ukazuje da nije sustina da se krene u implementaciju, a da institucije nisu spremne, budući da procena finansijskih efekata još nije do detalja završena. 

"Možda nije politički pametno da se to kaže, ali mi se čini važnije od toga da građani razumeju. Za primenu platnih razreda potrebni su politička volja i novac. Politička volja u ovom trenutku nije upitna, ali nas budžet sada to ne dozvoljava", kaže Obradović. 

Proces pripreme nije, ističe, zaustavljen u prethodnih godinu dana, vođeni su razgovori sa sindikatima i drugim faktorima i uočeno je da ima tačaka koje treba promeniti. Bolje je, kaže, da se to sada ispravi, jer država u situaciji epidemije kovida nije u mogućnosti da krene sa primenom platnih razreda. 

"Za nekoliko dana ulazimo u parlament, gde ćemo odložiti primenu platnih razreda za godinu dana, odnosno za januar 2022. godine, a u ovih godinu dana ćemo sa sindikatima i ključnim akterima videti šta možemo da promenimo", rekla je Obradović. 

Kada je reč o budžetskom fondu za lokalne samouprave, Obradović kaže da svakog četvrtka razgovara sa predsednicima opština i gradonačelnicima kako bi spremno dočekali konkurs. 

"Početkom januara ćemo poslati poziv za apliciranje da opštine mogu da se prijave, a sada ih pripremamo za taj trenutak, jer, ako žele da finansiramo neki ozbiljan projekat, moraju da imaju pripremljenu dokumentaciju", navela je ona. 

Prema njenim rečima, budžetski fond za lokalne samouprave MDULS-a po Nacrtu budžeta za 2021. godinu iznosi 460 miliona dinara, dok je realizacija poslednjeg budžeta bila 260 miliona dinara i tu je plan, kako kaže, bio veći, ali ga je kovid poremetio. Obradović napominje da se može dogoditi da i u narednoj godini korona virus poremeti planove, da ne može da se pristupi tom novcu, jer, ukoliko mora da se bira između rasvete i borbe protiv kovida, jasno je, kaže, gde novac mora da ide. 

"Pitanje je i kako će se puniti budžet sledeće godine. To niko u svetu u ovom trenutku ne može da kaže. Nije to samo pitanje za srpsku ekonomiju", kaže Obradović i objašnjava da se novcem iz budžetskog fonda finansiraju različite stvari, od završetka vrtića, škola, domova zdravlja, bioskopa uređenja trgova, postavljanja rasvete, a pomažu se i različite manifestacije, koje sada nisu prioritet zbog zabrane okupljanja. 

"Imamo lokalne samouprave poput Beograda koje imaju veći budžet od Ministarstva i teško da mi Beogradu možemo pomoći. I Niš može da funkcioniše bez nas, ali ima manjih opština i gradova kojima je naša pomoć važna", ukazuje ministarka. 

Obradović kaže da se podstiče međuopštinska saradnja i realizacija projekata poput vodovodne i kanalizacione mreže, navodeći da su to projekti koji mogu da opslužuju više opština. 

"Naša finansijska pomoć ne može da se poredi sa fondovima Ministarstva privrede ili Ministarstva građevinarstva ili energetike, ali je suština da podstaknemo i pomognemo samoupravama da rešavaju probleme", ističe Obradović.  

Pored projekata, koji se tiču infrastrukture, Ministarstvo je, kaže Obradović, posvećeno i unapređenju reforme lokalne samouprave, i tu se radi na jedinstvenom upravnom mestu. Reč je o šalteru u opštini gde građani ili privreda prijave problem, a na zaposlenima u upravi je da to razvrstavaju.

"Na svemu tome se radi nekoliko godina unazad, ali ću sa svojim saradnicima snažno nastaviti rad na svim tim projektima", poručila je Obradović.