Napad na kolonu JNA u Sarajevu ili masakr u Dobrovoljačkoj ulici izvršile su snage armije BiH 3. maja 1992. Masakr je izvršen na kolonu vojnih vozila koja se povlačila prema kasarni u Lukavici. Prema podacima MUP-a Republike Srpske u napadima koji su se odigrali 2. i 3. maja bilo je 42 poginula vojnika i civila od čega 5 oficira, 73 ranjenih a 215 je zarobljeno ili oteto.

Da je zločin u Dobrobvoljačkoj planiran i da nije slučajan, govori činjenica da je u napadu dan ranije, odnosno 2. maja 1992. ubijeno 14 pripadnika JNA. Tada je u 12 časova, izvršen napad na Dom JNA u Sarajevu od strane Zelenih beretki. Tom prilikom je bilo opkoljeno deset pripadnika JNA koji su u tim trenucima pružali otpor. Napad u kojem je učestvovalo oko 200 pripadnika muslimanskih snaga i Zelenih beretki predvodili su Jusuf Juka Prazina i Emin Švrakić uz Zorana Čegara i dio Specijalne jedinice MUP-a BiH uz Kerima Lučarevića Doktora — komandanta Vojne policije BiH.

Lučarević je tada rasporedio dve čete ljudi na Skenderiji od zgrade Elektroprivrede do Narodne banke i od Narodne banke do Starog grada. Komandiri četa bili su Ismet Bajramović — Ćelo, načelnik Vojne policije i Dževad Topić — Topa, komandant bataljona Vojne policije.

Na strani JNA, general Milutin Kukanjac uputio je pukovnika Milana Šuputa iz 65. zaštitnog motorizovanog puka sa 2 BOV-a i 3 puha i 40 vojnika u pomoć ka Domu JNA. Upadali su u zasjedu i ostali blokirani u Ulici Đure Đakovića do narednog jutra kada su se predali (uz 6 poginulih).

Major Marko Labudović sa sanitetskim vozilom iz Vojne bolnice krenuli su u pomoć ka grupi pukovnika Šuputa i bili su dočekani i uništeni kod tramvajske stanice na Skenderiji (uz 14 poginulih).

Istoga dana, oko 13 sati, izvršen je napad na vozilo koje je transportovalo hranu za komandu Druge vojne oblasti. U vozilu su bili kapetan Petrović i vozač. Kapetan je poginuo na licu mesta, a vozač, teško ranjen, uspeo je da stigne do komande gde je preminuo. U 17 sati ubijen je vojnik Pelemiš u komandi. Napad je prestao oko 20 sati.

Dana 3. maja oko 8 sati odlučeno je da general Kukanjac napusti komandu, međutim, vojska i oficiri ne dozvoljavaju. Posle odustajanja od te odluke vratilo se poverenje vojske i oficira. Oko 13 sati u razgovoru između kanadskog generala Mekenzija (prvi komandant UNPROFOR-a u BiH) i generala Kukanjca dogovorena je razmena, tada uhapšenog Alije Izetbegovića, za izvlačenje vojske i oficira iz komande ka Lukavici. Razmena je dogovorena za 15 sati. Međutim, u komandu dolazi lično Alija Izetbegović sa ćerkom i pratnjom u kojoj su bili Zlatko Lagumdžija, Jusuf Pušina i još neki iz Izetbegovićevog vrha. Pokret vojnika JNA je počeo u 18 sati.

Na čelu kolone, koja je brojila oko 40 vozila sa oko 300 ljudi, bili su general Mekenzi, general Kukanjac i Jusuf Pušina. Dolaskom kolone u Dobrovoljačku ulicu u blizini Miljacke otvorena je vatra na kolonu. Vatra je otvorena iz streljačkog naoružanja, a korištene su i tromblonske mine. Pucano je i na obeleženo sanitetsko vozilo u kojem je poginuo primarijus dr. pukovnik Radulović. Ubijen je i pukovnik Mihajlović, oficir bezbednosti, koji je u penziju otišao dan ranije. Oficire su izvlačili iz vozila i hladnokrvno ubijali.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije raspisalo je zbog ratnog zločina poternicu za 19 lica osumnjičenih za napad na kasarnu i bolnicu u Sarajevu i vojnu kolonu u Dobrovoljačkoj ulici 2. i 3. maja 1992. godine.

Među optuženima za ove ratne zločine nalaze se Ejup Ganić, Haris Silajdžić, Hasan Efendić tada komandant Teritorijalne odbrane, TO BiH), Sefer Halilović, Mustafa Hajrulahović zvani Talijan, Zaim Backović zvani „Zagi“, Jovan Divjak, Fikret Muslimović, Kerim Lončarević, Ivo Komšić, Stjepan Kljujić. Tužilaštvo za ratne zločine Srbije je predmet „Dobrovoljačka“ preuzelo od Vojnog suda u Beogradu pokrenutog još 1992. god, a predmet je zaveden pod brojem KI 651/93.

Predsedavajući Predsedništva BiH Mladen Ivanić izjavio je danas da se u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu pre 25 godina dogodio jedan od najvećih zločina u BiH.

On je istakao da su dešavanja u Dobrovoljačkoj ulici početkom maja 1992. godine jedan od simbola početka rata u BiH.

- Bez obzira na brojne dokaze slučaj "Dobrovoljačka" nikad nije dobio sudski epilog. To pokazuje licemerstvo međunarodne politike i pravosuđa u BiH - naglašava Ivanić.

On kaže da su porodice poginulih pripadnika JNA u Dobrovoljačkoj ulici dovoljno ponižene činjenicom da ovaj slučaj nije dobio sudski epilog, pa ih ne treba izlagati dodatnom poniženju sutra u federalnom Sarajevu.

Inače, danas je u Miljevićima u Istočnom Sarajevu odata počast pripadnicima Jugoslovenske narodne armije (JNA), koji su stradali u koloni u nekadašnjoj Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu.

Milenko Savanović, ministar rada i boračko-invalidske zaštite RS, kazao je da su ove godine odlučili da obilježavanje stradanja pripadanika JNA bude samo u Miljevicima zbog nekorektnog odnosa vlasti u Sarajevu, koja već godinama nedozvoljava da se postavi spomen-obeležje sa imenima stradalih na mestu stradanja u bivšoj Dobrovoljačkoj.

"Mi danas obeležavamo značajan datum u istoriji stradnja srpskog naroda, a to je 25 godina od stradanja pripadnika JNA u bivšoj Dobrovaljačkoj ulici 2. i 3. maja 1992. godine od muslimanskih paravojnih formacija", rekao je Savanović.

Podsetio je je jedina legitimna i legalna oružana sila koja je branila ustav nekadašnje zajedničke države bila je JNA.

"Možete zamisliti kolika je ta mržnja kada su u samom napadu od strane paravojnih muslimanskih formacija stradali, osim Srba, i pripadnici drugih nacija. Na tom mestu su poginuli i muslimani i Hrvati i Albanci. To govori o tome da je taj narod (muslimani) zahvaljujući toj državi postao konstitutivan od 1945. godine, ali su za tu njihovu konstitutivnost žrtvu dali Srbi. A i pored toga, videli ste ranije kolika je to netrpeljivost i mržnja prema pripadnicima srpskog naroda", rekao je Savanović.