Do sada je zabeleženo 5 prijava u vezi sa ujedom krpelja, a u narednom periodu očekuje se veći broj.
Gradski zavod za javno zdravlje u ovoj godini nije primio više od pet prijava Domova zdravlja u vezi sa ujedima krpelja, rečeno je u tom zavodu.
Budući da "sezona" krpelja tek počinje, veći broj prijava očekuje se u narednom periodu.
- Da bi se ujedi krpelja izbegli, najvažnija je prevencija, a to je izbegavanje neuređenih travnatih površina, nošenje odeće dugih rukava i pantalona sa nogavicama, kao i svetle garderobe, jer se na njoj lakše uočavaju ovi insekti - istakla je Ivana Begović Lazarević, epidemiolog u Gradskom zavodu za javno zdravlje.
Epidemiolog dodaje i kako je poželjno na otkrivene delove kože naneti i neko sredstvo protiv uboda insekta.
- Ukoliko se uoči prisustvo krpelja na telu, neophodno je da se on u što kraćem vremenskom periodu ukloni, odnosno u prvih 24 časa, kako bi se smanjila verovatnoća prenosa infekcije ukoliko je krpelj zaražen - naglašava Lazarević.
Vađenje krpelja sa tela potrebno je da obave nadležni u zdravstvenoj ustanovi, a, ukoliko to nije moguće, intervencija bi trebalo da obavi mehanički, odnosno čistom pincetom prethodno dezinfikovanom alkoholom.
Foto: Pixabay.com
- Krpelj se uhvati pincetom što bliže koži, bez gnječenja ili kidanja tela. Pinceta se najpre malo povuče na gore kako bi se krpelj odignuo od kože, a zatim se on polako izvlači iz kože - rekla je Lazarević.
Ona dodaje i to da, pre odstranjivanja krpelja, mesto na kome se taj insekt nalazi, ne treba tretirati nikakvim hemikalijama.
Begović Lazarević ističe da posle odstranjivanja krpelja ubodno mesto na koži treba dezinfikovati i obavezno pratiti narednih mesec dana. Normalno je da nakon uklanjanja krpelja na tom mestu bude malo crvenila, dodala je ona, naglašavajući da ukoliko se to crvenilo ne povlači ili ono počne da se širi, dobije se temperatura, primeti se malaksalost kao i neki drugi simptomi koji nemaju veze sa respiratornim inferekcijama, obavezno se treba javiti lekaru.
Krpelji su prisutni od ranog proleća do kasne jeseni, a najaktivniji su u maju i junu. Hrane se krvlju ljudi i mnogih životinja, a rizik od infekcije je veći što je boravak krpelja na telu duži.
Svojim ubodom, ovi zglavkari mogu na čoveka da prenesu mnoge zarazne bolesti.
