”Izuzetno mi je drago što sam u prilici da vas pozdravim i što smo kao Gradska opština Zemun učestvovali u poduhvatu objavljivanja ovog štiva koje je svojevrsni dokument razvoja medicinskih nauka u nekadašnjoj Jugoslaviji. Ove stranice svedoče koliko je Jevreja, doprinelo svojim radom, znanjem, pregalaštvom, patriotizmom, ličnim i profesionalnim angažovanjem da se razvije medicinska nauka, otvore bolnice i istraživački centri, i ono što je najvažnije sačuvaju životi u ratnim vihorima i mirnim vremenima uzrastanja našeg društva”, rekao je Gajić, podsetivši publiku da se ovim, desetim po redu, programom završava ciklus obeležavanja manifestacije Dani evropske baštine, i zahvalio se saradnicima i svim učesnicima koji su u otežanim uslovima osmislili i realizovali sjajne događaje u kojima su Zemunci i posetioci uživali.

Gradska opština Zemun će nastaviti da na svaki način podržava projekte koji neguju multietničnost, multikonfesionalnost i saradnju naroda koji dele zajednički prostor.

Predstavljanje publikacije koja se sastoji od životnih i profesionalnih biografija 32 profesora Medicinskih fakulteta u Srbiji, od kojih je 13 predavalo na Beogradskom, na Vojno-medicinskoj akademiji 10, na Novosadskom sedmoro i Niškom dvoje, počelo je odavanjem pošte minutom ćutanja preminuloj recenzentkinji izdanja prof. dr Snežani Veljković.

U nastavku su o razvoju ideje da se na jednom mestu nađu zajedno medicinski pedagozi koji su svojim radom, praksom i ugledom uvodili inovacije govorili priređivači, pisci, izdavači i ilustratori knjige Nenad Fogel, predsednik Jevrejske opštine Zemun, akademik i profesor Medicinskog fakulteta u penziji Radoje Čolović i direktor izdavačke delatnosti Fakulteta Dragan Pantelić. Opremu i ilustracije uradio je stručni saradnik Centra za izdavačku, bibliotečku i informatičku delatnost beogradskog Medicinskog fakulteta Aleksandar Mandić.

Ogroman doprinos medicini, što je zauzelo značajno mesto u ovom izdanju, dalo je 136 lekara, koji su završili Medicinski fakultet u Beogradu u periodu od 1925. do 1949. godine, među kojima su se mnogi, preživevši strahote Drugog svetskog rata, izjašnjavali kao Srbi Mojsijeve vere.