Nacionalna služba za zapošljavanje, preko Poštanske štedionice, danas vrši isplatu redovne novčane naknade nezaposlenim licima za mart 2017.
Privremena novčana naknada za mart 2017. danas će biti isplaćena nezaposlenim licima koja žive u Srbiji uključujući i teritoriju AP Kosova i Metohije.
Isplata redovne i privremene novčane nadoknade nezaposlenima izvršiće se preko Poštanske štedionice.
Pravo na novčanu naknadu ostvaruje se pod uslovima i na način propisan Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, a Zakon se primenjuje počev od 23. maja 2009. godine.
Obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti je deo sistema obaveznog socijalnog osiguranja građana kojim se obezbeđuju prava za slučaj nezaposlenosti na načelima obaveznosti, uzajamnosti i solidarnosti.
Zakonom o doprinosima za obevezno socijalno osiguranje propisano je da su obveznici doprinosa za osiguranje za slučaj nezaposlenosti: zaposleni; izabrana, imenovana i postavljena lica koja ostvaruju razliku zarade, odnosno plate; lica koja obavljaju privremene i povremene poslove po ugovoru; lica koja ostvaruju naknadu zarade po zakonu koji uređuje finansijsku podršku porodici sa decom; lica koja ostvaruju naknadu zarade po zakonu koji uređuje obavezno zdravstveno osiguranje; preduzetnici; osnivači, odnosno članovi privrednog društva; drugi osiguranici, u skladu sa zakonom koji uređuje sistem obaveznog osiguranja za slučaj nezaposlenosti.
Obaveznim osiguranjem obezbeđuju se prava za slučaj nezaposlenosti, i to: novčana naknada; zdravstveno osiguranje i penzijsko i invalidsko osiguranje u skladu sa zakonom; druga prava u skladu sa zakonom Pravo na novčanu naknadu Pravo na novčanu naknadu ima nezaposleno lice koje je bilo obavezno osigurano za slučaj nezaposlenosti najmanje 12 meseci neprekidno ili sa prekidima u poslednjih 18 meseci. Neprekidnim osiguranjem smatra se i prekid osiguranja kraći od 30 dana.
Nezaposleni ima pravo na novčanu naknadu:
Nezaposleni ima pravo na novčanu naknadu u slučaju prestanka radnog odnosa ili prestanka obaveznog osiguranja, po osnovu: prestranka radnog odnosa otkazom od strane poslodavca, u skladu sa propisima o radu, i to: ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla, u skladu sa zakonom, osim lica koja su se, u skladu sa odlukom Vlade o utvrđivanju programa rešavanja viška zaposlenih, svojevoljno opredelila za novčanu naknadu ili posebnu novčanu naknadu - u većem iznosu od visine otpremnine utvrđene Zakonom o radu, ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi; prestanka radnog odnosa na određeno vreme, privremenih i povremenih poslova, probnog rada; prestanka funkcije izabranih, imenovanih i postavljenih lica, ukoliko nije ostvareno pravo na mirovanje radnog odnosa ili naknadu plate, u skladu sa zakonom; prenosa osnivačkih prava vlasnika, odnosno člana privrednog društva; otvaranja stečaja, pokretanja likvidacionog postupka i u drugim slučajevima prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom; premeštaja bračnog druga, u skladu sa posebnim propisima; prestanka radnog odnosa u inostranstvu, u skladu sa zakonom, odnosno međunarodnim sporazumom.
Nezaposleni kome je radni odnos, odnosno osiguranje prestalo njegovom voljom ili krivicom, odnosno ako je radni odnos prestao svojevoljnim opredeljivanjem za otpremninu, novčanu naknadu ili posebnu novčanu naknadu po odluci Vlade o utvrđivanju programa rešavanja viška zaposlenih, u većem iznosu od iznosa otpremnine utvrđene Zakonom o radu.
RZS: Rizicima od siromaštva najizloženiji su mladi
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti u 2016. godini iznosila je 38,7 odsto. Rizicima od siromaštva najizloženiji su mladi od 18 do 24 godine (32,7 odsto), zatim mlađi od 18 godina (30,2 odsto), dok najnižu stopu rizika od siromašva ima populacija starija od 65 godina (19,1 odsto).Na osnovu prošlogodišnjeg istraživanja, najveću stopu rizika od siromaštva imaju osobe koje žive u domaćinstvima koja čine dvoje odraslih s troje ili više izdržavane dece (49,8 odsto) i osobe mlađe od 65 godina koje čine jednoelana domaćinstva (40,1 odsto). Kada je reč o radnom statusu, riziku od siromaštva najizloženiji su punoletni nezaposleni građani (48 odsto), dok je najniža stopa rizika od siromaštva kod zaposlenih kod poslodavca (devet odsto). Oko trećine samozaposlenih je u riziku od siromaštva, dok je oko 15,4 odsto penzionera izloženo tom riziku, pokazuju prošlogodišnja istraživanja Zavoda.
