Kako saznajemo, nakon što je zamolnica dostavljena srpskom Ministarstvu pravde, a potom i Višem sudu u Beogradu, zakazano je saslušanje okrivljenih za ponedeljak 21. septembar. Međutim, kako pre ponedeljka uhapšeni programeri, ali i njihovi branioci, nisu imali uvid u zahtev koji je Amerika poslala, saslušanje je odloženo za 30. septembar.

Slučaj Nišlija koji su, kako se sumnja, prevarili državljane Amerike, tačnije Severnog Teksasa za 70 miliona dolara od kraja jula, kada su privedeni, intrigira javnost. Šire informacije nijedna institucija nije mogla da otkriva, jer svaka od njih, od Ministarstva pravde, preko Tužilaštva do policije postupala je po zamolnici. U istrazi nije učestovao nijedan naš organ, već isključivo FBI, te su detalji njihove istrage otkriveni tek po prijemu zahteva za ekstradiciju.

Istraga

Prema pisanju medija, u pomenutom zahtevu, američko tužilaštvo pozvalo se na dokaze koje su prikupili tokom istrage, navodeći izjave istražitelja koji su radili na slučaju.

- Sumnja se da su programeri uzrasta između 25 i 35 godina putem interneta pravili investicione platforme za binarne opcije. Potom su pronalazili investitore iz inostranstva, stvarili lažne trgovinske transakcije, lažne potvrde o podizanju i prebacivanju novca. Navodno su potom zatvarali lažne platforme i nakon nekog vremena otvarali nove sa istom, već razrađenom metodom rada - kaže izvor upoznat sa slučajem.

Prema njegovim rečima, SAD sumnjaju da su programeri delovali od 2011. do juna 2020. godine, ne precizirajući da li je ova grupa imala vođu, niti kako su investitori uplaćivali novac na platforme, ali ni to ko je i na koji način “vrbovao” američke državljane da se upuste u priču sa “onlajn ulaganjem”.

Srbi, ali i Astralijanci, Bugari, Crnogorci...

Kako navode iz Višeg suda u Beogradu, sedam uhapšenih ima samo državljanstvo Srbije, dok ostali imaju pasoše i drugih zemalja.

- Dva uhapšena lica imaju dvojno državljanstvo: jedan ima državljanstvo Republike Srbije i državljanstvo Australije, a jedan ima državljanstvo Republike Srbije i državljanstvo Bugarske, dok jedno lice ima državljanstvo Crne Gore - navode u Višem sudu.

U pritvoru nalazi se i jedna trudnica, poreklom sa Filipina koja je u osmom mesecu trudnoće.

- Ona je u braku sa jednim od Nišlija koji je uhapšen. Imaju već dvoje dece - navodi izvor upoznat sa slučajem.

Zatvorska kazna do 20 godina

Svi osumnjičeni terete se za tri krivična dela: udruživanje radi vršenja krivičnih dela, prevare i pranje novca, za koje im preti kazna zatvora (po američkom zakonu) do 20 godina. Branioci osumnjičenih već su najavili da će uložiti sve žalbe koje im zakon dozvoljava, kako bi postupak preuzelo srpsko tužilaštvo.

- Osumnjičeni žive u Srbiji i dela za koja terete učinili su na teritoriji Srbije, dok su oštećeni iz Amerike. Ako se odluka o ekstradiciji donosi po tome gde je delo izvršeno onda bi to trebalo biti u Srbiji. Takođe, srpsko pravosuđe može ispitati ko je kakvu ulogu imao u ovom slučaju, ko je bio vođa grupe, da li je i ko radio sa saznanjem da čini krivično delo, ko je imao koju ulogu u svemu tome. Takođe, smatramo da Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal ima mogućnost da utvrdi sve detalje i prikupi dokaze, jer osumnjičeni se terete da su sa teritorije Srbije prevarili ljude - navodi branilac četvorice osumnjičenih Milan Petrović.

Ugovor o ekstradiciji

Ukoliko Srbija prihvati zahtev Amerike i izruči svoje državljane ovo će biti prvi put u istoriji da se tako nešto dogodi. Međutim, tako nešto je realno, pogotovu zbog Sporazuma koji je naša država potpisala sa SAD prošle godine. Naime, ovim sporazumom predviđeno je da obe države mogu izručiti svoje državljane po zamolnici druge strane.

Prema rečima sudije Aleksandra Perišića iz Udruženja sudija i tužilaca, sporazumom je predviđeno izručenje bez obzira na državljanstvo. Ipak, u praksi da bi do izručenja došlo, mora se obratiti pažnja na više faktora i utvrditi da li ima uslova za to.

- Sud je taj koji donosi mišljenje na osnovu dokaza koji terete okrivljene, nakon čega se ono dostavlja ministru pravde koji donosi krajnji sud - kaže Perišić.

Kršenje ustava?

Advokat Goran Petronijević navodi da je u slučaj programera iz Niša vrlo specifičan, pogotovu jer mesto izvršenja krivičnog dela može biti i Niš, ali i tamo gde su oštećeni Amerikanci.

- U Ustavu Srbije piše da se građani Srbije ne mogu izručiti Americi. Međutim, mi smo, nažalost, potpisali Sporazum o međusobnom izručivanju građana, za koji smatram da je protiv Ustava, pogotovu što naši građani mogu da se izruče Americi za sva krivična dela za koja je zaprećena kazna od godinu dana pa naviše - navodi Petronijević.

Prema njegovim rečima, ukoliko se uzme u obzir zakon, on se pribojava da će programeri ipak biti izručeni SAD gde će im se suditi.

- Smatram da to ne bi trebalo da se dogodi, ali imajući u vidu taj zakon, sporazum, formalno i pravno, iako je protiv Ustava, postoji mogućnost da dođe do toga. Stava sam da kada su u pitanju ovakva dela, naši sudovi i tužilaštva mogu da vode istragu bez ikakvog problema - zaključuje Petronijević.

Mislili da hapse dilere

Prilikom hapšenja pojedinih članova ove grupe policija je otkrila vozne parkove sa skupocenim automobilima.

- Policajci koji su ih privodili bili su u šoku. Sve vreme su mislili da privode osumnjičene za dilovanje narkoticima, a ne programere. Vozili su poršea, rendž rovera, ferari - kaže izvor.

Šta se navodi u Sporazumu za izručenje između Srbije i Amerike:

Kako stoji u Sporazumu usvojenom u februaru prošle godine na Skupštini, strane ugovornice se obavezuju da će, pod uslovima predviđenim ovim ugovorom, na molbu izručivati jedna drugoj lica koja se gone zbog krivičnog dela, odnosno radi izricanja ili radi izvršenja izrečene kazne, za krivično delo za koje se može vršiti izručenje.

Dela za koja se vrši izručenje

1. Izručenje radi krivičnog gonjenja dozvoliće se samo za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora najmanje od godinu dana

2. Izručenje će se takođe dozvoliti i za krivična dela koja se sastoje u pokušaju, odnosno udruživanju radi izvršenja ili učestvovanju u izvršenju krivičnog dela koje podleže izručenju.

3. U smislu ovog člana, krivično delo podleže izručenju bez obzira na to da li zakoni u državi molilji i zamoljenoj državi svrstavaju činjenja ili nečinjenja koja određuju krivično delo u istu kategoriju krivičnih dela ili opisuju krivično delo istom terminologijom;

4. Ukoliko krivično delo obuhvata prevaru ili izbegavanje obaveza u odnosu na poreze, carine ili kontrolu uvoza ili izvoza robe ili novca, bez obzira na to da li zakoni države molilje i zamoljene države predviđaju istu vrstu poreza ili dažbina ili kontrolu iste vrste robe ili istih novčanih iznosa.

5. Ako je krivično delo učinjeno izvan teritorije države molilje, izručenje će biti odobreno ukoliko prema svojim zakonima zamoljena država, krivična dela učinjena izvan njene teritorije u sličnim okolnostima, smatra kažnjivim. Ako zakoni zamoljene države ne predviđaju krivično gonjenje za krivično delo učinjeno izvan njene teritorije u sličnim okolnostima, nadležni organi zamoljene države mogu prema svom diskrecionom pravu, odobriti izručenje, ukoliko su svi drugi uslovi propisani ovim ugovorom ispunjeni. U Sjedinjenim Američkim Državama, nadležni organ će biti izvršni organ.

Kada izručenje može biti odbijeno?

Prema usvojenom Sporazumu izručenje će biti odbijeno kada je lice čije se izručenje traži osuđeno, oslobođeno ili je postupak obustavljen konačnom i obavezujućom odlukom nadležnih organa u zamoljenoj državi za krivično delo zbog koga se traži izručenje.

Kako se navodi, u smislu ovog člana, lice se neće smatrati licem koje je osuđeno, oslobođeno niti će se smatrati da je postupak obustavljen na konačan i obavezujući način, ako nadležni organi zamoljene države: odluče da ne gone to lice za dela zbog kojih se traži izručenje; još uvek vode istragu ili na neki drugi način vode postupak protiv lica koje se traži zbog istih dela zbog kojih se traži izručenje.