Osvajanje svemira oduvek je predstavljalo čovekovu preokupaciju. Još od drevnih vremena, ljudi su izučavali zvezde učeći kako da se prema njima orijentišu. Grupisali su ih u sazvežđa kako bi se lakše raspoznavale. Kako je tehnologija napredovala, tako je i san o osvajanju udaljenih delova univerzuma postao bliži.

U tom kontekstu, hladni rat predstavlja prekretnicu u razvoju svemirske tehnologije. Trka između SSSR-a i SAD za svetsku dominaciju pomerila je svoje težište i ka planetama. Prvi čovek u svemiru uopšte bio je Rus a Amerikanac onaj čija je noga prva stala na Mesec.

To su zaista bili „mali koraci za pojedinca a veliki za čovečanstvo“ ako parafraziramo onu čuvenu rečenicu. Malo ko se od mlađih generacija seća satelita Telstar-1 i šta je on u to vreme predstavljao. Evo zašto je to važno za Srbiju. Ovaj satelit je lansirala NASA 10. jula 1962. godine što je omogućilo razmenu slika putem televizije u živom prenosu između SAD i Evrope. Radio je samo sedam meseci a sada je ostao i dalje u orbiti Zemlje.

Ova ideja nije bila starijeg datuma. Još se 1945. godine razmišljalo o tome kako se slika prenosi korišćenjem komunikacionih satelita. Na tome je radio Artur Klark koji je istraživanje svemira želeo da iskoristi u tu svrhu. Želju za tako nečim dodatno su pospešili strahovi nakon što su Sovjeti uspešno lansirali svoj satelit Sputnik 1.

Kako piše portal Air and space, ovaj satelit je u istom trenutku bio tehnički, politički i kulturni događaj dajući podsticaj svetu globalnog informisanja kakvog danas shvatamo zdravo za gotovo. Kako pišu, taj poduhvat nije mogao da bude kompletan bez radio stanica na zemlji za pomoć u prenošenju signala u Plemer Bodou (Engleska) i Andoveru u američkoj državi Mejn.

Satelit je izradila, tada jedna od najboljih Telekomunikacionih firmi AT&T što je predstavljalo učešće i privatnog sektora u izradi projekta od nacionalnog značaja. To je bilo pogotovu važno ako se uzme u obzir i govor tadašnjeg predsednika Kenedija iz 1961. godine o osvajanju meseca.

Zašto je ovo značajno za Srbiju i tadašnju Jugoslaviju? Naime, tadašnja Jugoslavija bila je jedna od 16 država gde se posmatrao prenos koji je gledalo više stotina miliona ljudi sa obe strane Atlantika. Prenos je počeo emitovanjem slika Ajfelove kule u Parizu i Kipa slobode u Njujorku.

Kako prenosi list Blic: „Među prvim kadrovima koji su predstavljali pozdrav Evropljana Amerikancima, tokom prvog satelitskog prenosa video signala preko satelita ’Telstar’ buka je slika Belog anđela iz Mileševe“.

Večernjih Novosti, pišu da je Beli anđeo odabran…jer je postao širom sveta poznat kao simbol svekolikog mira". To zaista i jeste jedno od remek dela umetnosti u srednjovekovnoj Evropi. Za istoričare umetnosti to je ono po čemu nas svet prepoznaje.

Miroslavljevo jevanđelje je druga slika koja je prikazana u ovom prenosu. To je najstariji srpski rukopis koji je napisao monah Gregorije pre 900. godina. To je veoma važan dokument i artefakt pravoslavnog hrišćanstva.

Razvoj satelitskih komunikacija zaista je sada prešao kulturne i transkontinentalne udaljenosti. Sada se život ne može zamisliti bez korišćenja satelita kao vitalnih sredstava komunikacije. Razvoj interneta značajno je ubrzao način prenošenja informacija pa sada sliku sa drugog kraja sveta možemo videti u deliću sekunde. Ova dva dragulja naše kulturne baštine odabrana su zbog svoje kulturno istorijske vrednosti. To će ostati u amanet budućim pokoljenjima da budu ponosna na svoju istoriju i umetnost.