Solnečnogorsk - grad na oko 75 kilometara od Moskve – mesto je gde se „kalio“ spomenik velikom srpskom županu Stefanu Nemanji, koji će uskoro krasiti Savski trg u Beogradu.
Čuveni ruski skulptor Aleksandar Rukavišnjikov završio je gotovo sav posao, pa su četiri kamiona sa delovima spomenika već na putu ka Srbiji, ali se veći deo i dalje nalazi u njegovom ateljeu i čeka svoj red na otpravku.
Gigantski spomenik, napravljen u bronzi, prerezan je na delove kako bi se lakše dopremio do Srbije, gde će ponovo biti sklopljen, ispoliran i patiniran.
„Ovo što sada vidite nije njegov konačan izgled“, napomenuo je Rukavišnjikov dok nam pokazuje svoje najnovije remek-delo, dodajući da će biti potrebno još oko tri meseca za finalne radove, koji predviđaju transport do Beograda preostalih delova i postavljanje spomenika ispred stare železničke stanice u Beogradu.
Izrada najvećeg spomenika u Srbiji, visine 24 metara i težine 68 tona, bio je veliki izazov čak i za iskusnog Rukavišnjikova, čija brojna dela već krase mnoge gradove u Rusiji i inostranstvu. Ipak, spomenik Stefanu Nemanji je drugi „gigantski poduhvat“ slavnog skulptora. Pre toga, skulpturu sličnih razmera radio je samo za stadion Spartaka. To je danas čuveni bronzani gladijator, koji je postavljen pored severne tribine moskovskog stadiona.
It is nice that it will be the largest monument in Serbia, but it is much more important that it be the best, not only in Serbia, but in the world. I would like it to have an impact on the attitude towards Serbs, because good sculptures have an impact - many people come to see them, and there are a lot of tourists in Belgrade. I would like it to be one of the symbols of Belgrade, such as the Temple of Saint Sava, Rukavishnikov points out.
Rukavišnjikov je treća generacija skulptora u svojoj porodici, a u njegovoj bogatoj biografiji spomenik Stefana Nemanje zauzeće posebno mesto – ne samo zbog veličine, nego zato što je to i njegov prvi rad jedne velike strane istorijske ličnosti.
„Ako ne voliš svog heroja ne možeš ga ni napraviti. I ja sam Stefana Nemanju iskreno zavoleo! On je sada deo mene. Veliki je značaj njegovog života i njegovih podviga – to je veliki značaj za Srbiju, za pravoslavlje i našu zajedničku pravoslavnu kulturu, gde je odigrao veliku ulogu. Ja sam želeo da spomenik ne liči ni na jedan drugi u svetu“, naglasio je Rukavišnjikov.
Čak 50 ljudi će moći da uđe u postament
Na izradi spomenika osnivaču srpske srednjovekovne države radilo se oko godinu i po dana i u tome je učestvovala cela brigada majstora - učenika i saradnika Rukavišnjikova – skoro 120 ljudi, različitih profila.
Autor je počeo da radi na spomeniku nakon što je pobedio na međunarodnom konkursu u Srbiji. Kako kaže, nije želeo da to bude klasičan spomenik, gde „prosto čovek stoji na postamentu“ i bilo mu je važno da se njegovo delo uklopi u urbanizam i duh Beograda kao „savremenog grada koji se menja“, a koji je posetio više puta.
„Zamislio sam da napravim skulpturu koja će istovremeno biti skulptura 21. veka, a da pri tom sačuvam tradicionalne elemente, jer smatram da bi bilo pogrešno da napraviti nešto avangardno, zato što svaki čovek mora da razume ono što gleda. Zadatak je bio složen“, priča Rukašnjikov, dok razgovaramo u njegovom ateljeu, koji se nalazi u okviru jedne od bivših sovjetskih metalskih fabrika u Solnečnogorsku.
„Kako sam zamislio, figura Stefana Nemanje se jednom nogom oslanja na simbol državnosti – vrh žezla njegovog sina Save. Mi pretpostavljamo da je i on imao takvo žezlo, ali nije očuvano. To nije kopija Savinog žezla, ali liči“, objasnio je Rukavišnjikov.
U tom donjem delu spomenika ima mnogo simbolike koja pokazuje kontinuitet srpske kulture koja se rodila iz vizantijske. Sa spoljne strane su prikazane dve najznačajnije zadužbine Stefana Nemanje – Studenica i Hilandar.
Rukavišnjikov spomenik Stefanu Nemanji radi sa arhitektom Petrom Arsićem, dok je kao jedan od konsultanata angažovan i njegov blizak prijatelj, profesor Nikolaj Muhin, rukovodilac tima za radove na kupoli u Hramu Svetog Save, koji mu je dosta pomogao i oko prikupljanja materijala o Stefanu Nemanji i lozi Nemanjića.
„Unutrašnjost postamenta će biti prekrivena u tradiciji srpskih prelepih freski i mozaika, sa tamno-plavim nebom i zlatnim zvezdama. Zvezde neće biti realistične - one su uvećane, ali će reljef biti prilično realističan“, kaže autor, dodajući da će spomenik imati i specijalno osvetljenje.
Figura Stefana Nemanje bila je poseban izazov za umetnika, pošto nisu sačuvani portreti iz njegovog zrelog perioda, već isključivo iz monaškog života, kada se predstavlja kao monah Simeon. Vajar je razgledajući postojeće portrete na internetu i proučavajući crte lica Nemanjinih potomaka, srpskom vladaru podario odgovarajući lik. U rukama veliki župan drži hilandarski tipik i pravoslavni krst, kao simbol vere i crkve na koju se najviše oslanjao tokom svoje vladavine, što je ujedno doprinosilo njegovom ugledu.
Konkurisaće i za spomenik Aleksandru Karađorđeviću
Rukavišnjikov kaže da predstoji još dosta posla. Za oko tri nedelje put Beograda kreću još četiri kamiona sa delovima spomenika Stefanu Nemanji, a potom će biti otpravljena još dva. Ako bude išlo sve po planu, radnici i montažeri iz Rusije trebalo bi da stignu u Beograd 10. avgusta, dok će im se za mesec i po do dva pridružiti i sam Rukavišnjikov, koji će nadgledati postavljanje spomenika.Rukavišnjikov kaže da predstoji još dosta posla. Za oko tri nedelje put Beograda kreću još četiri kamiona sa delovima spomenika Stefanu Nemanji, a potom će biti otpravljena još dva. Ako bude išlo sve po planu, radnici i montažeri iz Rusije trebalo bi da stignu u Beograd 10. avgusta, dok će im se za mesec i po do dva pridružiti i sam Rukavišnjikov, koji će nadgledati postavljanje spomenika.
„Imam osećaj straha. Zašto? Zato što nisam siguran. Ja se nadam da će sve biti dobro i obično je tako, ali uvek razmišljaš o tome kako će se uklopiti u ambijent. Prema svemu tome odnosim se veoma ozbiljno, ali te veličine spomenik radim drugi put u svom životu...“, kaže skulptor.
Na pitanje da li bi želeo da napravi spomenik još neke ličnosti iz srpske istorije, Rukavišnjikov kaže da bi rado konkurisao na predstojećem konkursu za izradu spomenika kralju Aleksandru Karađorđeviću u Beogradu, ali da još ne zna da li će konkurs biti „otvorenog ili zatvorenog tipa“.
„Meni je to interesantno, ali još ne znam da li će biti otvoren konkurs. Ako se to dogodi možda ću učestvovati“, otkrio je za Sputnjik Rukavišnjikov.
U njegovom ateljeu se užurbano radi. Pravi se spomenici i skulpture Gagarinu, Šaljapinu i drugim znamenitim Rusima. Svaki mu je omiljen na svoj način.
