Sa Kovidom-19 više nema pravila - virus napada i stare i mlade, a posledice i kod jednih i kod drugih mogu biti veoma teške. U svakom slučaju najvažnije je poštovati jednu od ključnih mera - fizičku distancu.
Iako se čini da koronavirus sada više napada mlađe i kod njih stvara težu kliničku sliku, direktorka Instituta za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut" doktorka Verica Jovanović kaže da nema dokaza da je došlo do modifikacije samog virusa, ali da će to pokazati naknadna istraživanja.
- Reč je o istom virusu koji se krajem prošle godine pojavio u Vuhanu i koji je prouzrokovao pandemiju. Dakle, ne možemo govoriti o njegovoj modifikaciji, ali se klinička slika i manifestacija bolesti značajno razlikuju sada u odnosu na period mart/april. Jedan od razloga je, vrlo moguće, okupljanje mladih ljudi koji su i najaktivniji. Ovo je dovelo do veće koncentracije virusa, do širenja virusa asimptomatskim putem, a istovremeno i do oboljevanja ove populacione grupe – navodi dr Jovanović.
Dodaje da jedna od ključnih mera, ne samo za mlade, već za celokupno stanovništvo jeste distanca i zaustavljanje masovnih kominikacija i komunikacija u grupama.
- Prenos virusa se dešava među ljudima, a njegov razvoj i klinička manifestacija dešavaju se samo ako virus dođe u organizam čoveka – kaže dr Jovanović za „Novo jutro“.
Foto: TV Pink Printscreen
Na pitanje zašto neki mladi završe na respiratoru, dok drugi virus ni ne osete, dr Janković kaže da se kod većine ljudi razviju blagi simptomi koji uglavnom kreću od gubitka čula ukusa i mirisa.
- To su prvi i najčešći znaci da je Kovid-19 prisutan. Međutim, kod osoba koje imaju neko hronično oboljenje, dešava se da se jave i veoma teške kliničke slike koje se brzo razvijaju. Zato je jako važno da, ako se primeti bilo koji simptom, osoba odmah javi u kovid ambulantu gde će lekari izvršiti pregled – kaže dr Jovanović.
Srpski institut proizvodi testove na Kovid-19
Marija Gnjatović, naučni savetnik državnog Instituta za primenu nuklearne energije (INEP) gde se proizvode tzv. ELISA testovi na Kovid-19, kaže da ovaj test ima drugu namenu u odnosu na PCR test.
- PCR služi da detektuje prisustvo genetskog materijala virusa, dok se ELISA koristi za detekciju prisustva antitela u uzorcima krvi. Razvili smo test za detekciju prirustva dve klase antitela: IgM i IgG. IgM se javlja na početku infekcije i može se koristiti kao marker akutne faze infekcije. IgG antitela javljaju se kasnije i to su tzv. zaštitna antitela koja se mogu detektovati dugo nakon razvoja infekcije – kaže Gnjatović za Pink.
Foto: TV Pink Printscreen
Navodi da je serološki test najbolje primeniti nekoliko dana nakon pojave simptoma.
- Kod nekih se antitela sintetišu brže, kod nekih sporije, a imamo i mnogo slučajeva gde smo detektovali IgM antitela i pre početka prvih simptoma. Ipak, najsigurnije testirati se nekoliko dana nakon pojave prvih simptoma infekcije – kaže Gnjatović.
Dodaje da, ako se pojave samo IgM antitela, to ukazuje na početak infekcije. Ako se u krvi detektuju i IgM i IgG antitela, onda je već reč o oporavku pacijenta, a ako su u krvi samo IgG antitela, onda je sigurno da je osoba nekada došla u kontakt sa virusom i da ga je preležala simptomatski ili asimptomatski.
