Poslednjih dana beležimo porast broja obolelih od korone, ali je očigledno da su primenjene mere usporile tok epidemije i doprinele spljoštavanju epidemijske krive, kaže dr Darija Kisić Tepavčević, zamenica direktora Instituta "Batut".

Kako ističe, kojom brzinom će se širiti infektivni agens među populacijom zavisi od tri činjenice: puta prenošenja infekcije, nivoa kolektivnog imuniteta i mogućnosti specifične prevencije, tj. postojanja vakcine. 

- Ako pogledamo ove tri karakteristike infekcije virusom SARS-CoV-2, znamo da se on prenosi najlakšim i najbržim putem prenosa, da smo svi osetljivi i da možemo oboleti, a da vakcine za sada još nema. Kao što vidimo, postoje svi uslovi za brzo i nesmetano širenje ovog virusa širom sveta – kaže dr Kisić Tepavčević. 

Kada je reč o predviđanjima, ona ističe da je ne moguće sa sigurnošću govoriti šta nas očekuje narednih nedelja, ali da dosta možemo da vidimo iz iskustva drugih zemalja. 

- Iskustva iz nekih zemalja su pokazala da je od treće nedelje od momenta identifikacije virusa u populaciji dolazilo do naglog porasta broja obolelih, i taj trend se ubrzano nastavljao i tokom narednih nedelja. U tom momentu je došlo do kritičnog nagomilavanja rezervoara infekcije. Početkom pete nedelje mi imamo 1.908 laboratorijski potvrđenih slučajeva infekcije novim virusom. Međutim, za ovo oboljenje je karakterističan fenomen ledenog brega, tj. većina inficiranih ili nema simptome respiratorne infekcije ili su to blaži oblici koji liče na prehladu. To znači da većina nas može nositi ovaj virus u sebi a da to i ne zna. Znači, mi početkom pete nedelje imamo 1.908 potvrđenih slučajeva infekcije i barem od pet do deset puta više inficiranih koji nisu prepoznati jer se osećaju dobro – objašnjava doktorka. 

Još jednom podvlači da je ključ uspeha u borbi protiv koronavirusa – samoizolacija. 

- Jako je bitno da shvatimo da virus SARS-CoV-2 ne može da opstane bez nas! Mi mu omogućavamo sredinu za opstanak, razmnožavanje i dalje prenošenje! Još uvek nije u potpunosti razjašnjeno koliko dugo može da opstane u spoljašnjoj sredini, tj. da li se to meri satima ili danima, ali ono što je jasno: virus se ne bi ni našao u spoljašnjoj sredini da ga inficirani čovek tu nije preneo. Najefikasniji način prevencije infekcije virusom SARS-CoV-2 je obezbeđivanje udaljenosti od minimalno dva metra od potencijalnih rezervoara infekcije – podvlači ona. 

Kaže i da se poslednjih dana beleži porast broja obolelih, ali da je očigledno da su primenjene mere usporile tok epidemije. Kada je reč o tome preti li i Srbiji italijanski scenario, Kisić Tepavčević kaže: 

Poređenje učestalosti obolevanja u populacijama Srbije i Italije, u odnosu na vreme od unosa virusa u populaciju, pokazuje da su u Srbiji stope obolevanja oko 10 puta niže. Iako ovaj podatak ohrabruje i uliva nadu da nam se neće desiti takvo opterećenje bolešću, ipak treba da budemo svesni da situacija može drastično da se promeni iz sata u sat.