Prvi slučaj korona virusa u Srbiji je zabeležen 6. marta, a država je sedam dana kasnije oformila i Krizni štab za suzbijanje ove bolesti. Ljudi koji ga čine, uvek su bili uz svoju zemlju teškim situacijama, pa je tako i danas.
Pored premijerke Ane Brnabić i ministra zdravlja Zlatibora Lončara, na listi članova Kriznog štaba našla su se i imena stručnjaka epidemiologa. Većina javnosti koja nije iz struke, nekada je sigruno čula za doktora Predraga Kona, ali najčešće u sezoni gripa.
Danas njihova imena verovatno zna svako u Srbiji, dok su sve soči danima uprte u njih, oni su doktor Predrag Kon, dr Darija Kisić Tepavčević, dr Branislav Tiodorović i dr Goran Stevanović.
Ovo su njihove biografije, pre nego što se pojavio korona virus.
Predrag Kon
Naš iskusni stručnjak već se suočavao s teškim epidemijama, poput SARS-a 2003. godine, kada je obavljao dužnost šefa tima epidemiologa u sklopu radne grupe koja se borila protiv epidemije ovoga virusa u Srbiji, ili takozvanog svinjskog gripa 2009. godine, a bio je i ratni epidemiolog.
Njujorčanin do sedme godine - Iskusni epidemiolog rođen je 1955. u Beogradu. Međutim, nakon samo nekoliko meseci, zbog očeve službe, napušta rodni grad i odlazi u Njujork gde je živeo do sedme godine. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1981. godine, a potom 1991. specijalizirao epidemiologiju na Vojnomedicinskoj akademiji. U toj instituciji radiće narednih 15 godina.
Foto: Tanjug/Vlada Republike Srbije, Slobodan Miljević
Bio je ratni epidemiolog, a 1991. i 1992. referent saniteta za preventivnu medicinsku zaštitu na području Krajine i zapadnog Srema i načelnik odeljenja za medicinsku informatiku u Prvoj armiji do 1995. godine.
Čak 13 godina bio je načelnik jedinice za imunizaciju Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, od 2001. do 2014. godine. Te 2014. postaje savetnik Centra za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti.
Zaposlen je na Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", kao imunolog. U dva mandata, od 2002. do 2010. godine, bio je član Komisije za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti.
Naš stučnjak je učestvovao i u izradi Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti 2004. godine, kao i izradi Pravilnika o imunizaciji i zaštiti lekovima 2006. i 2017. godine.
Izjave koje treba zapamtiti:
„Epidemija korona virusa trajaće sigurno šest nedelja, ali ako u tom periodu ostanemo u izolaciji, sprečićemo dalje širenje zaraze i nagli porast obolelih, i samim tim, pobedićemo“. „Sama epidemija ne može da se završi. Ona može samo da se razvuče i da se ta kriva spljošti“.
Nosilac je Medalje za vojne zasluge i Povelje Srpskog lekarskog društva.Kon je stric pevača i kompozitora Marka Kona, koji je Srbiju predstavljao na Evrosongu 2009. godine.
Od muzike se, pišu mediji, nije odrekao pa su poznate njegove izvedbe na gitari, a voli i solo pevanje. O njegovom izvođenju arije „O, sole mio“ pisalo se i u medijima.
Darija Kisić Tepavčević
Foto: Tanjug/Vlada Republike Srbije, Slobodan Miljević
Rođena je 1975. godine u Sarajevu, a radi kao vanredna profesorka na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Stručna oblast joj je epidemiologija.
Medicinski fakultet u Beogradu završila je 2001. godine, gde je i magistrirala i doktorirala u oblasti izučavanja multiple skleroze, stoji u njenoj zvaničnoj biografiji.
Zamenica je direktorke Instituta za javno zdravlje Milan Jovanović Batut.
Na sajtu Oceni profesora, studenti su joj dali – 3.75.
Izjave koje treba zapamtiti:
„Bez obzira na povećano testiranje, samoizolacija nema zamenu, ona je ključna. Nema veze da se svako jutro testiramo, a posle da se krećemo i na kraju dana sve se promeni. Posebno će se akcenat staviti na testiranje zdravstvenih radnika i porodica onih koji imaju infekciju. „Tragamo za virusom, ne smemo dozvolimo da od onog ko ima infekciju, pređe na neku drugu, slabu osobu. Moramo da zaustavimo lanac prenošenja infekcije“.
Goran Stevanović
Rođen je 1972. godine u Beogradu. Direktor je Klinike za infektivne i tropske bolesti i načelnik Odeljenja za kliničku farmakoterapiju, stoji na sajtu ove ustanove. Na Klinici je zaposlen od 2000. godine, piše u biografiji koju je dostavio uz doktorat.
Osnovnu i srednju školu završio je u Beogradu, a diplomirao je na Medicinskom fakultetu sa prosečnom ocenom 9.42. Magistrirao je u oblasti izučavanja imunologije, a prvu godinu specijalističkih studija je završio u oblasti infektologije. Doktorirao je 2012. godine sa tezom „Klinički značaj vanplućne tuberkuloze u diferencijalnoj dijagnozi nejasnog febrilnog stanja“. Mentor mu je bio doktor Mijomir Pelemiš, koji je takođe član Kriznog štaba.
Zašto ga mediji upoređuju sa glavnim likom serije Doktor Haus– lekarom koji rešava naizgled nerešive slučajeve?
„Jedna mlada Beograđanka stigla je kod nas nakon što ju je mesec dana mučila povišena temperatura, a lekari nisu znali šta joj je“, rekao je Stevanović za Blic 2016. godine.
Foto: Tanjug/Vlada Republike Srbije/Slobodan Miljević
„Počeli smo od analize na bakterijske i gljivične izazivače i dobili negativne rezultate. Zatim smo izvršili pretragu imunoloških, pa malignih bolesti, ali rezultati nam nisu dali odgovor.
„Posle dva meseca svih raspoloživih testova, došli smo do poslednje opcije koju Klinički centar može da ponudi – pozitronske emisione tomografije, metode kojom se snima celo telo i pokazuje gde se nešto dešava i odakle dalje da krenete.
„Čak i kad su nalazi negativni, uvek u njima nađete nešto što će vas uputi dalje. Pokazalo se da su u pitanju pluća. Otkrili smo sarkoidozu, iako su raniji testovi na tu bolest bili negativni.
Izjave koje treba zapamtiti:
„Moramo da se sklonimo sa ulica i javnih mesta koliko je god moguće.„Ja imam troje dece, povilene ako su u kući po ceo dan. Deca nisu ugrožena kao deca, ne oboljevaju od teške kliničke slike, ali deca su vrlo efikasan rasadnik infekcija. „Deca apsolutno mogu biti prenosnici zaraze i zato se i na njih odnose mere zabrane i ograničenja jer deci ne možete objasniti razloge socijalne distance kao preventivnu meru protiv širenja korona virusa“.
“Zbog ovog i još nekoliko primera, Blic je Stevanovića nazvao doktorom kod koga dolaze ljudi za koje „niko ne zna šta im je“.
Od početka epidemije poznat je kao neko ko upozorava na najgore scenarije i moli roditelje da ostanu sa decom kod kuće.
Sekretar je Srpskog udruženja za antimikrobnu hemoterapiju. Od 2003. godine radi kao asistent na predmetu Infektivne bolesti na Medicinskom fakultetu. Na čelu je Komisije za unapređenje kvaliteta rada Kliničkog centra Srbije.
Branislav Tiodorović
Rođen je u Vranju, a diplomirao na Medicinskom fakultetu 1976. godine.
Foto: Tanjug/Vlada Republike Srbije/Slobodan Miljević
Radi kao direktor Instituta za javno zdravlje u Nišu, a u njegovoj biografiji stoji i da je profesor na Medicinskom fakultetu u Nišu.
Objavio je devet knjiga.
Tokom 1990-tih bio je direktor Kliničkog centra Niš.
Jedan je do retkih stručnjaka koji su u Kriznom štabu, a da ne radi u Beogradu.
Izjave koje treba zapamtiti:
„Ako se budemo pridržavali svega, očekujem da ćemo uspeti da što više spustimo eksponencijalnu krivu i razvučemo distribuciju obolelih, a da oko Uskrsa imamo pik, što je moguće s obzirom na broj građana koji je došao iz inostranstva“.
