Detaljan plan koji će u utorak predstaviti ministar finansija Siniša Mali, a u koji su "Novosti" imale uvid, svojevrsni je pojas za spasavanje egzistencije ljudi, preduzetnika i poljoprivredne proizvodnje.

On će obuhvatiti urgentnu finansijsku injekciju za velika i mala preduzeća, zanatlije, paore, domaćinstva i građane generalno. Svi oni mogu da računaju na olakšice i konkretnu pomoć, jer, kako je poručio šef države Aleksandar Vučić, imamo stabilnu ekonomsku i fiskalnu situaciju, a zahvaljujući monetarnoj politici NBS i visoke devizne rezerve, stabilan kurs dinara, umeren nivo inflacije.

Među ključnim merama su "ubrizgavanje" dve milijarde evra iz banaka, a preko garancijskog fonda, za likvidnost preduzeća, kao i podrška malim i mikro preduzećima u vrednosti većoj od 700 miliona evra.

Paket sadrži tri segmenta - mere poreske politike, direktna pomoć privatnom sektoru i mere očuvanja likvidnosti u privatnom sektoru:

1. Biće pomeren rok za plaćanje poreza na zarade i doprinose, za privatni sektor, tokom trajanja vanrednog stanja, uz kasniju otplatu nastale obaveze u ratama, sa početkom najranije 2021. Odlaže se i plaćanje akontacija poreza na dobit u drugom kvartalu, a davaoci donacija se oslobađaju plaćanja PDV.

2. Direktna pomoć preduzetnicima koji se paušalno oporezuju i koji plaćaju porez na stvarni prihod, mikro, malim i srednjim preduzećima u privatnom sektoru - uplata pomoći u visini minimalca, tri minimalne zarade. Velikim preduzećima u privatnom sektoru biće uplaćeno 50 odsto neto minimalne zarade, a za zaposlene kojima je rešenjem utvrđen prestanak rada.

3. Finansijska podrška kroz Fond za razvoj, koji će staviti na raspolaganje oko 200 miliona evra kredita za likvidnost. Oni se neće moći koristiti za organizovanje igara na sreću, lutrije i slično, trgovinske delatnosti, promet naftom i naftnim derivatima. Srbija će komercijalnim bankama obezbediti i garantnu šemu za kredite za likvidnost u iznosu od dve milijarde evra po povoljnim uslovima.

Predsednik Vučić je naglasio i da će gledati da javni dug nijednog trenutka ne pređe 60 odsto BDP, i ponovio da za, razliku od Hrvatske, Srbija neće ići na smanjivanje plata u javnom sektoru. Država će dodatno uložiti i u osnaživanje stubova našeg sistema - Telekom, EPS...

- Vrlo dobra monetarna politika doprinela je tome da lakše možemo da podnesemo udar u odnosu na druge zemlje. Ublažavamo udar, ali ne obećavam da će da teku med i mleko. Zato ćemo brzo i snažno da krenemo i da se izborimo u političkoj i ekonomskoj raspodeli u svetu kada se završi sve sa koronom. Hoćemo da osnažimo našu privredu, brže nego što će to drugi uraditi. Planiramo pozitivan rast BDP posle korone, a i sledeće godine - poručio je Vučić.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež kaže, za "Novosti", da je Vlada prihvatila većinu antikriznih mera koje je predložila privreda.

- Sada je važno da one budu što pre sprovedene. Ovaj paket, uveren sam, očuvaće kičmu naše ekonomije, omogućiće da naše kompanije nastave da proizvode i pružaju usluge. Posebno su značajne garancije koje će država davati za kreditiranje malih i srednjih preduzeća, zatim korporativne obveznice koje će izdavati veća preduzeća, kao i odlaganje plaćanja poreza i doprinosa. Dobro je i što nema značajnijih otpuštanja radnika u vreme epidemije. Velike firme koje su obustavile proizvodnju dale su radnicima plaćeno odsustvo.

Da će paket podrške ekonomiji Srbije pomoći privredi da lakše prebrodi posledice krize, smatra i direktor Zavoda za statistiku Miladin Kovačević. On kaže da bi rast BDP, prema trenutnim projekcijama, mogao bi biti od jedan do dva odsto, umesto od četiri do pet, koliko bi bilo bez krize.

- Država će kroz odlaganje i pomeranje plaćanja obaveza pomoći iznosom od oko 167 milijardi dinara. To je skoro ekvivalent onome što se na kraju februara zateklo na računu države, odnosno tolike su bile unutrašnje rezerve države.

On je naveo da se spremaju poreske olakšice koje uključuju odlaganje poreza na zarade i doprinose, pomeranje akontacija poreza na profit, odlaganje plaćanja poreza na imovinu za preduzeća... Dodao je i da Fond za razvoj ima 24 milijarde dinara i da će biti vrlo jeftinih pozajmice sa jedan odsto kamate, dok će banke davati pozajmice sa 3,5 odsto kamate.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić smatra da su predložene mere dobre, da je plan koji je izneo predsednik veoma ambiciozan i uglavnom prihvatljiv, ali da podrazumeva veliki novac.

- Jedan deo paketa je usmeren na pomoć privredi, a drugi ka ljudima koji su najsiromašniji, sa najnižim primanjima. Dobra je ideja da se plati onima kojima je posao stao zbog vanrednog stanja. Mislim da je država razmišljala da bi mnogi od njih mogli da je tuže, kad sve ovo prođe, pa je i tu mogućnost ovim potezom ublažila.

Savić kaže i da je izvodljivo da svi građani dobiju 100 evra, metodom "bacanja iz helikoptera", ali smatra da ne bi bilo fer da se pare daju i onima kojima uopšte ne trebaju, jer imaju milione. Kako kaže, to je već etičko pitanje.

Ekonomista Goran Nikolić kaže nam da je paket ekonomskih mera dobar i neizbežan:

- Bez podrške države, biznis u situaciji izazvanoj epidemijom ne može da opstane. Sve mere se svode na upumpavanje novca, odnosno garancije datim bankama da se podrže domaća preduzeća. Sa aspekta zaposlenosti važna je pomoć malim i srednjim preduzećima kroz garantovanje tri minimalne mesečne zarade.

IZDVAJAMO VIŠE OD 10 ODSTO BDP

SRBIJA je za sada jedina zemlja u regionu, a i šire, koja je pored velikih država poput Kine i SAD, izdvojila više od 10 odsto BDP za ublažavanje krize izazvane pandemijom virusa korona. Primera radi, Hrvatska je prošle nedelje usvojila mere odnosno odobrila 3,9 milijardi evra za pomoć domaćoj privredi i građanima u aktuelnoj krizi, a vlasti u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji još nisu preduzele takve poteze.