Koliko god je civilzacija išla napred bolesti su išle u korak sa njom i ko bi bolje opisao postojanosto ljudske naravi u takvim situacijama od književnog hroničara stvarnosti, nobelovca Iva Andrića Andrića.
On je u svom delu na „Na Drini ćuprija“ u svega nekolialiko rečenica opisao mentalitetBalkanadaca.
Kada je reč o pridržavanju mera usled epidemija raznih bolesti u tih 25 godina iz sredine 19. veka dva puta je u Sarajevu morila kuga i jednom kolera.
U tim slučajevima kasaba se pridržavala uputstva koja je, prema tradiciji, još Muhamed dao svojim verncima u slučaju zaraze:
"Dok bolest vlada u nekom mestu, ne idite tamo, jer se možete zaraziti, a ako ste u mestu gde bolest vlada, ne idite iz tog mesta jer možete zaraziti
A kako se ljude ne pridržavaju ni najspasonosnijih uputstava sem ako nisu silomvlasti primorani na to vlast je prilikom svake morije ograničavala ili potpunoobustavljala putnički i poštanski saobraćaj.
Nestaja loje građana, zaposlenih i dokonih, zamišljenih i raspevanih, a na pustoj sofi sedela je opet, kao u vreme buna i ratova, straža od nekoliko zaptija.
Primali su poštu od konjanika, ali sa svim merama predostrožnost. Zaptije bi prihvatilekleštima svako pojedino pismo i okadile ga na dimu.
Svakoga dana naiđe nekoliko putnika, trgovaca, pismonoša, skitnica.
Kod samog prilaza ka mostu dočekuje ih zaptija i već izdaleka daje rukom znak da sedalje ne može. Putnik zastaje, ali počne da pregovara. A svaki od njih smatrada je neophodno potrebno da ga puste u varoš i svaki uverava da je zdrav kaodran i da nema nikakve veze sa kolerom"
