Narodna banka Srbije uvela je moratorijum na otplatu kredita u trajanju od najmanje 90 dana, a klijenti koji prihvate ovu ponudu neće u aprilu, maju i junu imati nikakve troškove prema svojoj banci, ali će pozajmicu na kraju otplaćivati tri meseca duže, uz nešto veću mesečnu ratu.
To praktično znači da će dužnicima kojima naredna rata dospeva na naplatu do kraja marta, to biti poslednji mesečni izdatak do jula.
Prema nezvaničnim informacijama , pojedine banke nude i opciju da klijentima kojima znači da što pre prolongiraju svoju otplatu, čak i martovsku ratu (krajem meseca) uključe u moratorijum, pa da tako budu oslobođeni obaveza za mart, april i maj.
Dužnici koji, pak, žele da nastave redovno da otplaćuju svoje kreditne obaveze imaju rok do 30. marta da odbiju zastoj, inače će moratorijum automatski od 31. marta početi da se primenjuje na sve korisnike (fizička lica, poljoprivrednici, preduzetnici i preduzeća) i na sve kreditne proizvode (stambeni, gotovinski krediti, kartice).
Foto: Pixabay.com
Banke su do 21. marta obavestile svoje klijente o ponudi za zastoj u otplati obaveza tokom vanrednog stanja izazvanog korona virusom u Srbiji, a ponudile su im i različite načine da ih obaveste ukoliko ne žele moratorijum na svoje zajmove. Zajedničko svim bankama je to što ne zahtevaju dolazak na šaltere, odnosno fizičko prisustvo u ekspoziturama.
Najveći broj banaka svojim korisnicima nudi da moratorijum odbiju slanjem mejla na odgovarajuću adresu ili popunjavanjem posebnih obrazaca na sajtu banke.
Postoji i mogućnost da se jave telefonom, a telefonski brojevi, kao i mejl adrese, uglavnom su različiti za fizička lica i preduzeća, odnosno biznis korisnike.
Rok da obaveste banku da ne žele da iskoriste ponudu je 30. mart.
Tri meseca duže, nekoliko evra više
Nakon prestanka moratorijuma, koji ne može biti kraći od 90 dana, dužnik nastavlja da otplaćuje kredit, a ukupni period otplate zajma praktično se produžava za tri meseca, dok će mesečna rata biti minimalno uvećana. Razlog tome je što će ukupan iznos koji klijenti vraćaju biti uvećan za redovnu tromesečnu kamatu koju banke obračunavaju i tokom zastoja u otplati i koju će nakon isteka moratorijuma pripisati ukupnom dugu. Ova tromesečna kamata biće ravnomerno podeljena na broj preostalih rata. Na primer, ako vam je mesečna rata stambenog kredita 300 evra, od čega kamata čini 150 evra, to znači da će vam tokom moratorijuma banka obračunati redovnu kamatu od 450 evra (za tri meseca). Taj iznos će nakon isteka moratorijuma podeliti podjednako na preostale rate, pa ako vam je do kraja otplate, recimo, preostalo još 10 godina (120 meseci), mesečni trošak će biti veći za 3,75 evra. Inače, iz NBS su naveli da tokom trajanja vanrednog stanja banka, kao ni davalac lizinga, neće obračunavati zateznu kamatu na dospela, a neizmirena potraživanja, i neće pokretati postupak izvršenja odnosno prinudne naplate, niti će preduzimati druge pravne radnje u cilju naplate potraživanja od klijenata.
