Ono što je pre nešto više od šezdeset godina doživeo tokom borbe severnoafričih zemalja za oslobođenje od kolonijalizma pretočio je u knjigu koja je pred širokim auditorijumom promovisana u beogradskom Domu Vojske.

- Nas pet jugoslovenskih studenata je učestvovalo u velikoj radnoj akciji u tom selu na granici Tunisa i Alžira, na ratnom području, kako bismo izgradili školu koju su bombardovali francuski avioni 8. februara 1958. godine i u kojoj je tad poginulo 11 mališana. To je bila akcija solidarnosti sa borbom alžirskog naroda za oslobođenje. Na svega nekoliko stotina metara od nas je bila karaula francuske vojske, a Jugoslavija je u to vreme zaista bila simbol slobode, a Tito lider koji je uživao veliki ugled u svim afričkim i azijskim zemljama. Da mi je onda neko rekao da ću u Beogradu posle šest decenija pričati o toj akciji ne bih mu verovao, jer od stotinu učesnika 90 odsto nisu više među živima - kaže autor knjige "Priča o Sakijet Sidi Jusefu".

Nažalost, o svemu tome ne mogu više da svedoče njegovi prijatelji iz jugoslovenske delegacije Bogdan Jsoski, Jogan Savin, Dmitar Durman i Hasan Dizdarević, kojih se Kavaja s pijetetom seća.

Autor se zahvalio Vojsci Srbije i ministru odbrane Aleksandru Vulinu za domaćinstvo, ambasadoru Tunisa Seifu Alahu Režebu, otpravnici poslova ambasade Alžira Latifi Trai, prededniku Društva prijatelja Alžira Marku Jeliću, a posebno Karić fondaciji koja je pružila podršku za objavljivanje knjige i narodnom poslaniku Dragomiru J. Kariću, predsedniku Društva prijatelja Tunisa koji je napisao veoma nadahnut predgovor, kojim je, kako ističe Kavaja, veoma ponosan.

Dragomir J. Karić je naglasio da je knjiga izuzetno vredna i po temi koju obrađuje i po autorovom nadahnuću da je obradi za buduće generacije.

- Promocija ovog dela mog prijatelja Miloja Popovića Kavaje je još jedna potvrda da ne postoje biološke granice kada su ljudi stvaraoci. Kada on može u 83. godini da napiše ovakvu knjigu posle 60 godina od od bombardovanja sela na granici Tunisa i Alžira, kada može na kraju promocije i da zapeva pesmu na arapskom jeziku koju je pevao pre šest decenija - to je fantastično. To i meni daje snagu i osećam da sam pravi omladinac kad vidim da moji prijatelji mogu u tim godinama da budu tako aktivni - rekao je Karić.

Bila je to lekcija celom svetu o hrabrosti našeg narodna, hrabrosti naših omladinaca, koji su uprkos grubom upozorenju francuskih vlasti da ne odlaze u Sakijet Sidi Jusef i da nikome ne garantuju sigurnost, otišli i pomogli.

- Ovu knjigu vidim kao podstrek na koji način sačuvati vekovnu srpsku dobrotu koja nam je uzvraćena velikim tuniskim i alžirskim prijateljstvom. Nije bilo lako primiti 53.000 iscrpljenih srpskih vojnika i ranjenika koji su preživeli Albansku golgotu. Nažalost, njih 3.600 je ostalo večno na tuniskoj zemlji i njihovi grobovi su zalog današnjeg bratstva i prijateljstva naših naroda. Karić fondacija nema neki veliki fond, ali kad naiđe na prave vrednosti novac se uvek stvori. Ova knjiga je raritet. Verujem da Miloje Popović Kavaja, živa legenda srpske publicistike, nije rekao poslednju reč.

Veoma posećenoj promociji prisustvovala je i Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Aleksandar Gajović, državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja, i brojni ambasadori.