Hazir je nekada imao normalno detinjstvo, majku i školu kao jedinu brigu. Međutim, sudbina je za njega imala drugačiji plan. - Imao sam stan, mama ga je plaćala. Ona je radila, ja sam se školovao ali od kada je ona otišla u bolnicu, meni je bilo sve teže i teže i od tada sam upoznao ulicu - rekao je tada Hazir, koji je nakon smrti majke ostao potpuno sam, a oca nikada nije upoznao. Pokušao je na različite načine da pronađe posao, ali bez uspeha.

Ovaj dečak spava gde stigne, pita ljude da mu kupe hranu, ali kaže da ne želi da prosi, već samo da živi normalno. Ukoliko mu se ispuni želja da nastavi školovanje radio bi bilo šta, samo da postane svoj čovek i da se skloni sa ulice.

Nakon priloga o Haziru, našoj televiziji i portalu javili su se brojni građani nudeći pomoć  – od smeštaja do novca. Naš novinar ga je potražio ponovo i odneo mu mobilni telefon kako bi mogao da stupi u kontkat, pre svega, sa onima koji žele da mu pomognu.

Povezao ga je i sa automehaničarem Dejanom koji mu je ponudio smeštaj, ali da kod njega nauči zanat, a ne bi imao ništa protiv da Hazir ostane kod njega i da radi u radionici.

Međutim, Hazir se više ne javlja - nedostupan je. Obično je u toku dana na Trgu Republike ili na Železničkoj stanici, gde ponekad spava, ali naš novinar ovog puta nije uspeo da ga nađe tamo. Tražio ga je i u ulazima, gde se krije od kiše, ali bezuspešno.

Ukoliko ga negde primetite, recite mu da se javi našoj televiziji kako bi stupio u kontakt sa onima koji žele da mu pomognu ili nam javite gde ste ga videli, pa ćemo mi njega potražiti.

S.B./S.M.