Ovakve situacije neretko se dešavaju, ali je ovaj slučaj specifičan jer je žena zadobila tešku telesnu povredu, navodi Vesna Stanojević, koordinatorka Sigurne kuće. 

- Ovaj zločin se kvalifikuje kao pokušaj ubistva, stoga nije ni važno da li će se žrtva pridružiti krivičnom gonjenju, jer su tu policija i tužilaštvo koji pokreću i vode postupak – kaže Stanojević za “Novo jutro”.

Žene, kako kaže, često krive sebe, a uglavnom je ta krivica nametnuta.

- Tokom vaspitanja smo slušali iste priče: "moraš da ćutiš kad on priča", "moraš da vodiš računa", "moraš da radiš ovo i ono"… Uvek se potezalo to “moraš” i tako je većina žena i učeno. Živimo po patrijarhalnom modelu i on kao da se prenosi s kolena na koleno. Naravno, tu su i izuzeci, ali model kao da je ostao, ali i osećaj kod žena da su one “izazvale” nasilnika da bude nasilan, jer tobože on to ne bi bio da žena nije izvukla najgore iz njega – navodi Stanojević. 

Ovaj slučaj nam pokazuje da je izvesna Dragana godinama trpela nasilje u okviru porodice, te ima sindrom traumatizacije, odnosno naučene bespomoćnosti, kaže psihoterapeut Marina Brašić.

- Žena tokom godina može da nauči da sve što radi, nije dovoljno dobro, dobijajući upravo takvu poruku od svog nasilnika. Ona prestaje da veruje sebi, svojim sposobnostima i postaje sumnjičava prema sebi i svojim snagama. Samim tim doživljava i bespomoćnost i osećaj krivice – objašnjava Brašić za Pink.

U braku se ostaje, kako kaže, jer žena uglavnom nema gde, puna je straha i ima urezan stav da je "loša žena ako rasturi brak".

Stanojević kaže da u ovakvim slučajevima žene minimalizuju svoje probleme, što im je najlakše rešenje. 

- “Nije mi tako loše, ima on i dobrih strana, promeniće se…” većina žena veruje u ovo, a veruje i da će situacija bili bolja ako se, recimo, rodi dete, što nikada nije tako – kaže koordinatorka Sigurne kuće.