Nije grip, ali liči: respiratorne infekcije, slične gripu, haraju Srbijom. Nagle promene vremena naš organizam doživljava kao fiziološki stres, na koji pokušava da se prilagodi. I dok se jaki i zdravi ljudi lakše adaptiraju, to ide teže kod onih koji imaju neko hronično oboljenje, ističe kardiolog prim dr Olivera Đokić.

- Mladi će vrlo brzo razviti adaptivne mehanizme i savladati virusne i druge infekcije, dok je kod hroničnih, imuno-kompromitovanih bolesnika, i ugroženih kategorija (mala deca, stariji pacijenti i oni sa propratnim bolestima), savladavanje virusa teška bitka – kaže dr Đokić.

Kada je reč o modifikaciji terapije u skladu sa promenom vremena, doktorka kaže da je zaista izazov znati kada i da li treba menjati dozu lekova.

- Hladnoća može provocirati bol kod srčanih bolesnika koji su dotad imali faktore rizika, ali ne i simptome, a kod dijagnostikovanih srčanih bolesnika hladnoća može izazvati pogoršanje simptoma. S druge strane, promena vremena kod pacijenata sa neregulisanim krvnim pritiskom zahteva i modifikaciju terapije, jer pri naglim promenama temperature oscilira i krvni pritisak. Zato je važno biti u kontaktu sa doktorom i prilagođavati terapiju – ističe kardiolog.

Kada je reč o deci kao najugroženijima, pedijatar pulmolog dr Saša Milićević, objašnjava da se klice najlakše šire u kolektivima, ali da je, na sreću, u toku raspust, koji će poremetiti lanac širenja. Deca virus donose i kući, pa je gotovo nemoguće da u porodici nema barem jednog obolelog.

- Vladaju porodične epidemije i čini mi se da posle “dobar dan”, odmah sledi pitanje “da li te je uhvatio virus?” – kaže pedijatar. 

Simptomi virusa i prehlade su, kaže, gotovo identični, dok su za virus karakteristični bolovi u rukama i nogama, malaksalost i groznica. Kod prehlade je, kaže, uglavnom zastupljeno curenje iz nosa, kašalj, dok je povišena temperatura znak virusne infekcije. Terapija je u oba slučaja ista: treba odležati i ne treba odmah koristiti antibiotike – kaže dr Milićević.