Moleban za početak Srpske nove godine biće održan 13. januara na Platou ispred Hrama Svetog Save u Beogradu, saopštila je Srpska pravoslavna crkva
"Moleban za početak Pravoslavne Nove godine i molitveni skup podrške našem stradalnom narodu u Crnoj Gori i na Kosovu i Metohiji i svim srpskim krajevima održaće se 13. januara na Platou ispred Hrama Svetog Save u 23.30", navodi se u saopštenju Srpske pravoslavne crkve.
Zašto se Srpska Nova godina slavi baš 13. januara?
Pre Prvog svetskog rata proslave Nove godine su bile retke i skromne, a činjenicu da je 1. januara nastupila “nova godina” novine su pominjale retko i nikada na prvoj strani.
Kako je Božić proslavljan 25. decembra, on je bio centralni događaj, pa je sav glamur i sjaj bio usmeren na ovaj veliki crkveni praznik, dok su dočeci bez kakvih danas ne možemo da zamislimo Nove godine bili prava retkost.
Ipak, nakon Prvog svetskog rata ovo je počelo da se menja. Godine 1919. Srbija je prešla na računanje vremena po gregorijanskom kalendaru. Kako Srpska pravoslavna crkva nikada nije priznala ovaj kalendar ona je nastavila da obeležava praznike na dotadašnji način. I tako je rođena i tada prvi put proslavljena “Srpska Nova godina”…
Nakon Drugog svetskog rata nove vlasti su pokušale da zabrane slavljenje Srpske Nove godine. U arhivima je i danas moguće naći naredbe da kafane 13. januara moraju biti zatvorene do 22 časa, a čak se i na rođene tog dana gledalo sumnjičavo jer se nije sa sigurnošću znalo šta slave.
Na zabranu, Srbi su odgovorili prebacivanjem proslava u intimniju, kućnu atmosferu slaveći bez obzira na sve.
Doček uz hitove Bjelog dugmeta
Beograđane i goste prestonice, gradonačelnik prof. dr Zoran Radojičić pozvao je da večeras tradicionalno dočekaju pravoslavnu Novu godinu ispred Hrama Svetog Save. On je sugrađane zamolio i da prisustvuju Molepstviju za početak pravoslavne Nove godine i molitvenom skupu podrške našem narodu u Crnoj Gori, Kosovu i Metohiji i svim srpskim krajevima. - Želim da i ovom prilikom, kao toliko puta ranije, iz Beograda u svet ode slika zajedništva ljudi različitih nacija, mladih i starih, a svih nasmejanih i srećnih. Značajno je da jedni drugima na ovaj praznik poželimo mir i blagostanje ispred našeg najvećeg svetilišta, na mestu gde su spaljene mošti Svetog Save, u čije je ime podignuto ovo sveto zdanje. Obeležavanjem pravoslavne Nove godine čuvamo srpsku tradiciju i veru, ali i bivamo specifični i zanimljivi drugima. Nema sumnje da po svojoj jedinstvenosti ovaj događaj ima ozbiljan potencijal da postane svojevrstan kulturološki i turistički brend Beograda i Srbije širom planete - rekao je Radojičić. Gradonačelnik je istakao i da je zadovoljan što "Beogradska zima" poslednjih godina dolazi kao kruna turističke sezone. - Sa 700 sati programa na preko 130 lokacija "Beogradska zima" uspela je da u prvim danima 2020. okupi više od 150.000 turista. "Božićno seoce" kod Hrama Svetog Save, manifestacija nalik čuvenim evropskim božićnim marketima, treću godinu zaredom donela je posebnu radost deci i odraslima u periodu obeležavanja naših najsvetijih praznika. Nadam se da će posećenost biti još veća naredne godine kada Hram bude sasvim završen - rekao je Radojičić. Od 17 časova planirano je bdenje u Maloj crkvi ispred Hrama, a od 20 časova posetioci mogu da uživaju u muzičkom koncertu "Bijelog dugmeta". U 23.30 na platou ispred Hrama biće održan moleban, a od ponoći na tom mestu građane očekuje tradicionalni vatromet.
