Badnji dan proslavaljaju vernici Srpske i Ruske pravoslavne crkve, koji vreme računaju po starom Julijanskom kalendaru. Međutim, vernici Grčke pravoslavne crkve Božić su već proslavili 25. decembra, pošto vreme računaju po Novom julijanskom kalendaru.

Naziv Badnji dan je dobio po badnjaku koji se na taj dan seče i pali. Badnji dan i Božić su nerazdvojni, ne samo zato što dolaze jedan posle drugog, već i zato što se dopunjavaju shvatanjima i običajima koje narod vezuje za njih. Badnji dan je poslednji dan Božićnog posta. Dan koji mu prethodi je Tucindan. Mnogi običaji vezani za ovaj dan sasvim su paganski, mada je crkva pokušala da im da hrišćansko obeležje.

Na Badnji dan pravoslavci odlaze u šumu po hrastovo drvo badnjak koje se uveče pali na kućnom ognjištu, kao simbol svetlosti i toplote koja greje i zbližava ukućane. Pod kuće se posipa slamom da bi se dočarala pećina u Vitlejemu u kojoj se, po predanju, rodio Hrist.

U Božićnoj poslanici Patrijarh srpski Irinej, poručio je i da su nam danas više nego ikad, potrebni mir na zemlji i dobra volja među ljudima i narodima.

Božić je dan kada se slavi rođenje Isusa Hrista i, zajedno sa Uskrsom, predstavlja jedan od najvećih hrišćanskih praznika.

Badnji dan je poslednji dan posta, dan kada se obavezno priprema posna večera, a prati ga i druga simbolika kod Srba, seča badnjaka, unošenje slame, bacanje oraha, pijukanje dece koju predvodi domaćica i obilaženje u krug prostorije u kojoj se postavlja posne večere.

Autor: M. Petković