Roditelji se razvode, sud odlučuje kome će pripasti dete, roditelji se dogovaraju - ovo je naizgled jedna sasvim normalna priča kada je reč o razvodu dvoje ljudi. Međutim, slučaj Sanje Janković iz Novog Sada dobio je potpuno drugačiji tok.

Ona nam se nedavno javila sa pričom kako je suprug maltretira i udara otprilike poslednje tri godine braka. Smogla je snage da ode od njega, ali pravi pakao je tek tada počeo. On nije dizvoljavao da dete ide kod nje, iako je Socijalna služba donela odluku da dete jedne sedmice bude sa ocem, a druge sa majkom.

Nije zbog svega toga poklekla, već je nastavila borbu. Prvo ročište je završeno, a problemi sa Socijalnom službom i viđanjem deteta se nastavljaju.

Pošto je prilikom poslednjeg dolaska u Aleksinac kako bi videla dete, završila u bolnici, socijalni radnici su joj rekli da će joj izlaziti u susret.

Ipak, izgleda da se to nije dogodilo.

- Tako su mi rekli poslednji put kada sam bila kod njih. Pozvala sam ih nakon sedam dana da najavim da ću doći da vidim svoje dete, pošto mi je rečeno da mora da bude takav proces, međutim, tu su počeli problemi - rekla je Sanja za Pink.rs.

Radnici Socijalne službe pozvali su je 10 minuta pred kraj svog radnog vremena kako bi joj saopštili da taj dan, odnosno sutradan, neće moči da vidi dete.

Sanja se nije predavala, već je nastavila grčevito da se bori za makar, taj jedan dan.

- Saopštil su mi da mogu da je vidim u petak tek u 10 sati, pošto su sreda i četvrtak bili državni praznici. To mi nije odogvaralo pošto ja živim u Novom Sadu i prvi autobus u Aleksinac stiže tek oko jedan sat - dodala je ona.

Na njene molbe i objašnjenja niko nije reagovao, već su, kako nam je rekla, nastavili sve grublje.

- Rekli su mi "ili dođi u 10 sati ili nećeš videti dete" - glasio je odgovor iz Socijalne službe.

Sanja je odlučila da ipak nađe način da dođe u Aleksinac u to vreme. Borba i ljubav majke prema detetu bili su jači od bilo kakvih pretnji. Došla je za Beograd u ranim jutarnjim časovima i na autobuskoj stanici je provela tri sata, kako bi sačekala autobus za Aleksinac. Tri sata na hkadnoći, mrazu, ali sve to za svoje dete koje joj toliko neodstaje. Nije razmišljala da li će se razboleti, možda imati neke neprijatne susrete, ipak je bila sama na stanci - želja da vidi ćerkicu nadjačala je sve to,

- Stigla sam na vreme, devojčica je bila presrećna što me vidi. Igrale smo se, mazile, ljubile. Bilo je prelepo - istakla je Sanja.

Sve što je lepo ima kraj, glasi jedna izreka, tako je bilo i ovog dana. Nakon dva sata došao je socijalni radnik i obavestio je da joj je vreme isteklo, kao po dogovoru.

- Dogovora uopšte nije bilo, kada je reč o satnici. Samo mi je rečeno kada da budem tu i ja sam došla - objasnila je ona.

Dete je bilo tužno što se odvaja od majke, kao da zna da se neće videti neko vreme. To je sve posmatrao socijalni radnik, kome očigledno "nije bilo bitno" ponašanje deteta.

U službu je došao i Sanjin suprug kako bi razgovarali, a sve kako bi je nagovorio da povuče krivičnu prijavu.

Kada je otišla na prvo ročište shvatila je da se stvari komplikuju.

- Od naše tužbe nije bilo ni traga ni glasa, kao da je nestala. Saznali smo da je sud tražio izveštaj od Centra za socijalni rad u Aleksincu. U izveštaju se napominje da je stručni tim mišljenja da nema potrebe za izricanjem privremene mere. Nema potrebe? Znači dete može da ostane do daljnjeg kod oca nasilnika i da bude odvojeno od majke za koju je, pogotovo u ovom uzrastu, biološki vezano - ogorčeno priča Sanja.

Sanjin advokat je, nakon ročišta, otišao do pisarnice da proveri gde je završila njihova tužba, ali su ga uverili da je redovno predata sudiji.

- Ponovo se vratio kod sudije da mu to saopšti, ali je sudija tvrdio da kod njega tužba nije. Izgleda da se izgubila na putu pisarnica - sudija - dodala je ona.

Tortura se tu ne završava. Nakon završenog ročišta, suprug ju je pozvao pitavši da li želi da vidi dete. Naravno, pristala je.

- Otišla sam do parkića gde mi je rekao da dođem, a onda je usledio novi poziv. Tada mi je rekao da je on u socijalnoj službi i da oni ne dozvoljavaju da ja vidim svoje dete van njihovih prostorija. Požurim da dođem tamo, i stignem 15 minuta pre kraja radnog vremena - peiča Sanja.

Kako nam je rekla, tu su je radnici "izgrdili što kasni", iako joj je prvobitno rečeno da dođe u parkić. Objašnjeno joj je da oni smatraju da je opasno da viđa dete van njihovih prostorija.

Sanja nastavlja borbu za dete. Sve nedaće i problemi, prepreke nisu je spotakle. Ljubav prema ćerkici ruši sve pred sobom.

N. Petričević