Srbija će prvi put od okončanja ratova devedesetih napraviti jedinstvenu evidenciju smrtno stradalih u sukobima u bivšim jugoslovenskim republikama 1991-1995. i na Kosovu i Metohiji 1998-2000., koji će viditi Komisija za nestala lica uz tehničku pomoć Komesarijata za izbeglice.
Novine su predviđene izmenama Zakona o upravljanju migracijama, koji se od prošle nedelje nalazi u skupštinskoj proceduri. Kako prenose mediji, do sada su posebne spiskove svojih stradalih pripadnika imali vojska i policija, a MUP je vodio i bazu podataka o civilnim žrtvama, takozvani dosije D. Tu su se našli državljani Srbije ili oni čije porodice su u međuvremenu dobile naše državljanstvo. Sada će sve ove baze nestalih i ubijenih biti objedinjene.
Procene su da je na teritoriji bivše zajedničke države na svim stranama stradalo ili nestalo oko 130.000 ljudi. Po rečima Veljka Odalovića, predsednika Komisije za nestale, više od 4.000 i dalje se nalazi neidentifikovano u mrtvačnicama širom bivše Jugoslavije.
Komisija za nestale ubuduće će koordinisati rad nadležnih organa u traženju nestalih, ekshumacijama i identifikacijama, a Komesarijat će voditi evidenciju o ekshumiranim, identifikovanim i neidentifikovanim posmrtnim ostacima iz pojedinačnih i masovnih grobnica, i obavljati administrativno-tehničke poslove vezane za evidencije o nestalima. On će i isplaćivati troškove ekshumacije i identifikacije, pogrebne opreme i prevoza posmrtnih ostataka do mesta sahrane u Srbiji ili do granice, kao i troškove usluga eksperata sudske medicine koje angažuje Komisija za nestale.
Zakonske izmene predviđaju i da Komesarijat ubuduće predlaže i preduzima mere vezane za reintegraciju ljudi kojima je odobren azil u Srbiji, reintegraciju povratnika po osnovu sporazuma o readmisiji, poboljšanje života interno raseljenih i zbrinjavanje stranaca koji ilegalno borave na teritoriji naše zemlje.
Više od 100 ljudi dobilo je azil u Srbiji od 2008. godine, od čega ove godine njih 31, iako je nameru da ga traži od januara izrazilo oko 10.000 ljudi. Prošle godine azil je dobilo 14 ljudi, baš kao i pretprošle.
Podaci Komesarijata za izbeglice kažu da je trenutno u domaćim centrima smešteno 4.630 ljudi, dok još između 700 i 800 boravi ilegalno.
Više od 700 naših državljana, odnosno 373 porodice, vraćene su u procesu readmisije iz zapadne Evrope, od januara do oktobra, u Srbiju, pokazuju podaci Kancelarije za readmisiju. To je oko 70 odsto vraćenih za prvih 10 meseci. Prošle godine vraćeno je oko 1.200 ljudi, a najviše ih je bilo 2016. godine - 3.660.
GODINAMA ČEKAJU IDENTIFIKACIJE
U regionu se, prema podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, i dalje traga za 10.167 osoba, od čega su 3.900 Srbi. Na identifikaciju godinama čeka oko 900 posmrtnih ostataka u mrtvačnici u Zagrebu, više od 200 u Federaciji BiH, 660 u Banjaluci i oko 300 u Prištini.
