Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, oko 15% svetske populacije čine osobe sa invaliditetom. Jedna od najupornijih prepreka sa kojom se susreću oduvek je bila ljudska svest. 

Jednim od najvećih kompozitora svih vremena smatra se Ludvig Van Betoven. Postoje razne pretpostavke šta je kod ovog izražajnog umetnika uzrokovalo probleme sa sluhom koje on prvi put spominje u pismu prijatelju kada je imao oko tridesetak godina. Ipak, njegova strast prema muzici je bila toliko velika da je, čak i pošto je potpuno izgubio sluh, neko vreme nastavio da diriguje, komponuje i svira.

Andrea Bočeli, otac troje dece iz dva braka, čuveni italijanski tenor, puni dvorane širom sveta i svojim glasom hipnotiše ljubitelje klasične i popularne muzike. Još kao dečak je pokazao veliku strast za muzikom, a već u detinjstvu je naučio da svira nekoliko instrumenata. Veoma je voleo i da peva, a svoju prvu nagradu je dobio na takmičenju pevajući pesmu O sole mio, koju i danas često izvodi. Završio je prava, mada je svoj život posvetio muzici. Rođen je sa slabim vidom, koji je potpuno izgubio u 12. godini, nakon udarca loptom u glavu.

Martin Šin, jedan od retkih holivudskih glumaca koji je više od pola veka u braku sa jednom ženom sa kojom ima četvoro dece, postao je zvezda ulogom u legendarnom filmu „Apokalipsa danas”. Nakon toga su u višedecenijskoj karijeri nastavili da se ređaju brojni filmovi kao što su „Gandi”, „Uhvati me ako možeš”, „Dvostruka igra” i serije poput „Zapadnog krila”, a pojavio se kao gost i u „Dva i po muškarca” uz svog sina Čarlija Šina. Poznat je i kao politički aktivista, zbog čega je više puta hapšen. Dobitnik je Emi nagrade, Zlatnog globusa, a dodeljena mu je i zvezda na Bulevaru slavnih u Holivudu. Na rođenju mu je povređena leva ruka koja je ostala malo kraća od desne, što je uticalo i na njenu pokretljivost.

Filmska i televizijska zvezda osamdesetih godina 20. veka, Majkl Dž. Foks, najpoznatiji je po serijama „Porodične veze” i „Svi gradonačelnikovi ljudi”, kao i, između ostalog, po seriji filmova „Povratak u budućnost”. Nakon što mu je dijagnostikovana Parkinsova bolest napravio je kraću pauzu, osnovao Fondaciju za borbu protiv Parkinsove bolesti, a glumačkom pozivu se vratio kroz svoj šou, zatim pozajmivši glas Stjuartu Litlu, kao i kroz gostovanja u poznatim serijama. Oženjen je i otac je četvoro dece.

Frida Kalo je, kažu mnogi, jedna od najvećih meksičkih slikarki prve polovine 20. veka. Stekla je veliku međunarodnu slavu slikajući živim bojama, inspirisana meksičkom kulturom i evropskim realizmom, simbolizmom i surealizmom. Frida je kao mlada doživela tešku saobraćajnu nesreću, posle čega joj je desna noga ostala kraća.

Jedan od onih bez kojih bi svet nauke danas bio daleko siromašniji je svakako Tomas Edison, uspešni poslovni čovek i pronalazač mnogih aparata koje svakodnevno koristimo. Bio je gluv od malena usled zapuštene infekcije uva i šarlaha.

Od naših savremenika to je Stiven Hoking, jedan od najvećih umova i teorijskih fizičara od Ajnštajna, izuzetno cenjen u stručnim krugovima, traženi predavač širom sveta, autor brojnih svetski priznatih stručnih knjiga. U ranoj mladosti mu je dijagnostikovana Lu Gerigova bolest ili ALS sa kojom živi već oko pola veka, mada su mu tada prognozirali dve godine života. Korisnik je invalidskih kolica, a ne može ni da govori, guta i diše samostalno. 

Izuzetno dominantna figura na američkoj političkoj sceni bio je Frenklin D. Ruzvelt, 32. predsednik Sjedinjenih Američkih Država i jedini američki predsednik koji je služio više od dva mandata. Ruzvelt je vodio SAD kroz godine velike depresije i II Svetskog rata. Harizmatičan, zgodan, društveno aktivan, imao je niz ljubavnih afera, iako je bio oženjen sa Elenor sa kojom je imao šestoro dece. Sa nepunih 40 godina ostao je paralizovan od struka na dole. 

Svim ovim velikanima popularnost je od nekog trenutka olakšala život, ali su se sigurno svi oni suočavali sa arhitektonskim i komunikacionim barijerama, nepostojanjem pristupačnog prevoza, servisa personalne asistencije, niske svesti o pitanjima invalidnosti u društvu i brojnim drugim problemima, što je i danas, kada smo duboko zagazili u 21. vek, slučaj.

Invalidska udruženja i njihovi predstavnici ulažu sve svoje raspoložive kapacitete i angažuju političke, ekonomske, socijalne, kulturne i ostale društvene aktere da dođu do sistematskih rešenja ovih i sličnih pitanja, ali su upravo pojedinci sa invaliditetom, koji su svojim talentom, umećem, obrazovanjem, zalaganjem uspeli da uđu u mainstream istoriju, od neprocenjivog značaja za podizanje svesti i odlični pokazatelji da to nisu specijalni ljudi koji žive u nekom posebnom univerzumu, već su deo ovog jednog jedinog društva u kome svi zajedno živimo.