Pod postom se podrazumeva uzdržavanje od izvesne hrane i pića, kao i molitveno posvećivanje, međutim, mnogi vernici danas poste "po pravilima" ne znajući razloge zbog kojih to rade baš u određeno vreme.
Sreda i petak su se od najranijih dana smatrali danima posvećinim postu i molitvi.,Ovi dani se poste tokom cele godine, osim u periodima tzv. "trapavih nedelja". Mnogi vernici nisu upoznati sa razlozima zbog kojih se ova dva dana posebno izdvajaju i najstrože poste i poštuju.
Post sredom je određen u znak sećanja na Judinu izdaju Gospoda Hrista, dok petkom postimo u sećanje na raspeđe Gospoda Isusa Hrista, koji je upravo u petak stradao na krstu.
Ovi posni dani se poste „na vodi", osim ukoliko u ove dane padne praznik sa crvenim slovom ili svetitelj čije je ime u kalendaru odštampano masnijom, crnom bojom, kada je dozvoljena upotreba ulja i vina.
Međutim, ovi dani se mogu postiti na ulju i u slučaju telesne slabosti.
ČETIRI VELIKA GODIŠNJA POSTA
1. Veliki post je najvažniji posni period u toku godine. Njegov osnovni zadatak jeste da nas telesno i duševno pripremi za praznik Vaskrsenja Hristovog. To je ujedno i najstrožiji post Crkve i obavezan je za sve hrišćane. U vreme ovoga posta uzdržavamo se od mesa, jaja, sira, mleka, dakle hrane sa životinjskim masnoćama. Vino i ulje dozvoljeni su samo subotom i nedeljem, ali i na dan sv. četrdesetorice mučenika, dok se riba može koristiti samo na Blagovesti i Cveti. Svim ostalim danima posti se „na vodi", a pogotovo strogo sredom i petkom.
2. Božićni post traje četrdeset dana, ali nije tako strog kao Veliki Post. Počinje 28.novembra, a završava 6. januara. U toku celog ovoga posta ne jedemo meso, beli mrs i jaja. Ulje i vino su dozvoljeni svim danima osim srede i petka koji se poste „na vodi". Riba se jede svake subote i nedelje kao i na Vavedenje Presvete Bogorodice, čak i ako praznik padne u sredu ili petak. Poslednja nedelja Božićnog posta posti se strožije, bez upotrebe ribe, a po mogućnosti „na vodi". Na Badnji dan se ne upotrebljava ni ulje ni vino, već se obavezno posti „na vodi".
3. Post sv. Apostola traje od Nedelje svih svetih do praznika sv. Apostola Petra i Pavla 12. jula. Njegova dužina trajanja zavisi od pashalnog i pentikostalnog ciklusa na koji se nadovezuje početak posta. Ovaj post sličan je Božićnom, mada nešto blaži. Za vreme njegovog trajanja ne jede se meso, beli mrs i jaja. Riba, vino i ulje se jedu svaki dan osim, naravno, srede i petka koji se poste „na vodi". Dan uoči Petrovdana se takođe strogo posti, osim ako padne u subotu ili nedelju, kada je dozvoljena upotreba ulja. Na dan Rođenja Sv. Jovana Krstitelja jedemo ribu, iako padne u sredu ili petak. Ukoliko Petrovdan padne u sredu ili petak, toga dana ne mrsimo već jedemo ribu, vino i ulje.
4. Gospojinski post je najkraći od četiri velika godišnja posta i traje samo 15 dana, od 14. avgusta do 15. avgusta. On je posvećen duhovnoj pripremi uoči praznika Uspenja Presvete Bogorodice. Ovaj post je strožiji od božićnog i apostolskog, te pravoslavni hrišćani zbog velikog poštovanja prema Presvetoj Bogorodici ovaj post poste kao i Veliki post, sve dane „na vodi", osim subote i nedelje kada je dozvoljeno ulje i vino. Jedino na Praznik Preobraženja Gospodnjeg jedemo ribu bez obzira u koji dan nedelje on pao.
JEDNODNEVNI POSTOVI U TOKU GODINE:
1. Krstovdan, 18. januar, uoči Bogojavljenja:
Ovaj dan po mogućnosti strogo postimo, osim ako padne u subotu ili nedelju, kada je razrešen, pa se može jesti na ulju.
2. Vozdviženije Časnoga Krsta, 27. septembra:
Posti se isto kao i Krstovdan.
3. Usekovanje glave Sv. Preteče, 11. septembra:
U čast sv. Jovana Preteče i njegovog mučeničkog stradanja. Ovaj post se posti kao i ova prethodna dva dana, osim ako praznik padne u subotu ili nedelju, kada jedemo ulje i vino.
Srpska pravoslavna crkva je uspostavila ova pravila, koja svakako treba ispoštovati, ali ne treba zaboraviti da je najbitnija stvar ljubav prema Bogu, prema bližnjem ali i prema samom sebi.
Autor: A.A.
