Jedna porodica najčešće obeležava jednu slavu, slavi jednog sveca zaštitnika. Međutim, postoje porodice koje slave dva, ili čak i više puta godišnje. Sveštenik M.D. za portal Pink.rs otkriva koji su razlozi za ovu pojavu, kao i stav crkve prema njoj.
Počela je sezona slava. Srbi svoju tradiciju rado poštuju, pa tako ne retko, pored sveca zaštitnika, glavne krsne slave, proslavljaju i još neku slavu u toku godine, a dani koje obeležavaju se nazivaju najčešće preslave, poslužice, prislave ili prislužbe.
Otac M.D. za portal Pink.rs kaže da porodica obično slavi jednu slavu koja im je,bitna i centralna, a ove ostale su, objašnjava, najčešće u vezi sa nekim događajem bitnim za tu porodicu.
- Možda je u pitanju bila bolest ili nešto slično, pa se onda neko zavetuje i prihvati da obeležava i taj praznik. Neka osoba veruje da joj je baš taj svetitelj doneo spasenje, sačuvao život u nekoj nesreći… onda se ta osoba, ili čitava porodica, u znak duboke zahvalnosti zavetuje da će prisluživati još jednog svetitelja pored krsnog imena. Preuzimaju obaveze iste kao i za glavnu slavu. Kolač, žito, sveća, ali se i dalje, naravno, insistira na slavlju centralne krsne slave, a ove druge se obeležavaju – rekao je sveštenik za naš portal.
Sveštenik objašnjava da je centralna slava, slava koju slavimo najčešće nasleđena po,muškoj liniji, sa oca na sina, ili ukoliko nema muškog potomka, može da nastavi ćerka ili neko od srodnika ko je nasledio tu kuću, i dodaje da ta slava ne mora biti krsna slava, već se ona slavi iz poštovanja prema pretku koji nam je poklonio nešto vredno.
Kako kaže, prislava tj. prisluga se obeležava skromnije, uz prisustvo manjeg broja gostiju.
- Najčešće se okupi samo najuža rodbina ili se obeleži u krugu porodice. Može da se nasledili ili odabere prema više različitih kriterijuma – rekao je otac.
Kako kaže, za razliku od krsne slave koja se nasleđuje od najstarijeg pretka, prislava se u novu porodicu može doneti.
Foto: Tanjug
Sveštenik je rekao da postoje i mesne slave, kada svi meštani nekog mesta imaju istu slavu.
- Ukoliko neko želi da slavi slavu, ko je ranije nije imao, može da uzme neki dan,koji je vezan za njegov ulazak u crkvu, krštenje ili nešto što je bitno za njega ili njegovu porodicu. To počinje kao neka zavetna, a kasnije se pretvori u krsnu slavu – rekao je otac.
On je objasnio da kada je crkva u pitanju, onaj ko želi da slavi slavu, bilo bi dobro da dođe do najbliže crkve i da porazgovara sa svojim lokalnim sveštenikom, da saopšti da bi voleo da slavi tu i tu slavu.
- Sveštenik bi tada objasnio parohijanu kako da slavi slavu, dogovorili bi se za sveštanje vodice i kolača, i vernik bi mogao da preuzme slavljenje slave. Što se crkve tiče, ne postoji nikakav problem da se slavi i obeležava više slava, niti postoji neki limit koliko bi ih trebalo biti – rekao je sveštenik.
Autor: A.A.
