U Srbiji postoje mnoge manifestacije, ali jedna od najčudnijih i najoriginalnijih zasigurno je "Grobarijada", o kojoj su mediji ove nedelje izveštavali na sva zvona. 

Domaćin joj je bio čuveni pogrebnik Radiša Mihajlović Drnda iz Požarevca, koji je proslavio ujedno i 25 godina svog rada, ali i odlazak u penziju.

Najpoznatiji domaći pogrebnik počeo je da se bavi ovim poslom onda kada mu je najbolji prijatelj preminuo u inostranstvu. Tada je učestvovao u organizaciji prevoza njegovih posmrtnih ostataka za Srbiju i shvatio koliko je to zapravo težak posao. 

- Tada niko od nas nije imao iskustva sa ovakvim slučajevima i praktično nismo znali odakle da krenemo i kome prvo da se obratimo. Zvali smo pogrebnike i jedva našli onog koji je želeo da dođe u inostranstvo i odradi posao – priča Drnda za "24 sata" sa Dušicom Spasić.

Na osnovu iskustva koje je stekao ovom tragedijom, rešio je da se posveti ovom poslu. 

- Tada mi se stvorila ideja da pokrenem ovaj posao. Bila je to 1992. godina, kada nigde nije bio ni pošteni venac da se kupi. Da bih usavršio posao, zamolio sam pogrebnika koji je prevezao telo mog prijatelja da mi da posao i da za njega počnem da vozim iz inostranstva. Upravo sam na ovaj način ušao u suštinu posla i 1994. počeo sam da radim sam – kaže Drnda.

Uspeh svega je, objašnjava, "u Nemačkoj preciznosti i iskustvu iz sveta". On je sada,,kako kaže, rešio da se povuče i da posao prepusti mlađima, a na pitanje kako su,njegova deca reagovala na činjenicu da im je otac pogrebnik, Drnda kaže:

- Oni su praktično odrastali uz sve to, pa nisu ni primećivali. Njima je sve bilo normalno, igrali su se među kovčezima, trčkarali uz njih... – kaže Drnda. Dodaje da su njegov posao nastavili njegov sin, ćerka i zet i da je srećan jer su građani stekli poverenje u njegovu firmu. 

"Grobarijada" - mesto za opuštanje pogrebnika

Govoreći o ideji za "Grobarijadu", Drnda kaže da se nada da će ona postati,tradicionalna, a da joj je cilj da se njome obuhvate sve organizacije, ljudi i,institucije koje se bave ovim poslom. 

- Želeli smo da sastavimo ljude, da im omogućimo da se druže i razmenjuju iskustva. Na kraju krajeva, i mi imamo dušu i treba nam da se malo opustimo, budući da radimo posao koji radimo – kaže ovaj verovatno najpoznatiji pogrebnik u Srbiji.

Mnogo nesvakidašnjih slučajeva i zahteva

Drnda se prisetio nekih od najčudnijih zahteva porodica preminulih, pa je tako ispričao da je u selu kod Žabara napravljena grobnica sa rasvetom?!

- Ne sećam se tačno koje je selo u pitanju, ali sećam se da je čoveku umro sin i da su ga, iz običnog groba, prebacili u grobnicu koja je imala svetlo, sa sve utičnicom. To mi je bilo pomalo neobično i ostalo mi je u sećanju – kaže Drnda. Kaže da je bilo još nesvakidašnjih slučajeva:

- Dolazili su više puta da provere kovčeg pre kupovine, pa su, između ostalog, u njemu ležali da bi ga isprobali. Sećam se jedne bake koja je ušla u kovčeg da bi videla kako se u njemu oseća. Nažalost, posle tri dana je preminula. Tužno, ali istinito – kaže Drnda i priseća se dalje:

- Tek sam počeo da radim i vozili smo pogrebnika iz bolnice, a jedan od članova porodice koji je bio prisutan zamolio me je da svratimo do pijace da kupi šarana. Posle pijace smo se uputili dalje, da bismo u jednom trenutku, tokom vožnje, začuli lupnjavu pozadi! Nije mi bilo svejedno, posebno što sam bio neiskusan! Nismo mogli da se dogovorimo ko će da otvori vrata i proveri šta se dešava, a kada smo napokon otvorili, gomila šarana se koprcala po kovčegu – priseća se Dunda kroz smeh. 

Prevozio telo Slobodana Miloševića

Drnda je 2006. godine radio u organizaciji sahrane bivšeg predsednika Slobodana Miloševića, po čemu ga dosta ljudi i pamti. 

- Ja se ponosim time i to mi je bila odskočna daska u radu. Moje pogrebno preduzeće bilo je tada angažovano od strane SPS-a, koji je i organizovao sahranu u Požarevcu. Naravno, nudili su da nam plate, ali smo mi odbili – kaže Drnda. 

Komplikovane procedure za prevoz pokojnika iz inostranstva

Drnda je pojasnio kako funkcionišu procedure u slučaju smrti u inostranstvu, ističući da su one jednostavnije u slučaju da se radi o prirodnoj smrti. 

Najteža i najdugotrajnija procedura je, kako kaže, ako smrt zadesi čoveka u Velikoj Britaniji. Tada se na telo čeka i po sedam dana. Austrija, Nemačka i Švajcarska već imaju lakše procedure, dok se u Italiji čeka do tri dana.  

- Dakle, papirologija za pripremu transporta u Engleskoj i Italiji nam traje najduže, dok sve ostalo ide brzo. U poslu smo već 25 godina i čak i najteže slučajeve već radimo rutinski – kaže Drnda za Pink.