Voli da jede

Uvek sam volela dobro da pojedem. Jedem sve, i slano i slatko, ali veći deo života svakog jutra sam jela beli luk i slaninu. Bez toga nisam mogla. Ne znam da li je beli luk doprineo mom dugom životu, ali sam ga obožavala. Međutim, u poslednje vreme mi smeta, pa ga izbegavam - ovako počinje priču najstarija žiteljka valjevskog kraja i dodaje:

- Sada mi jedino smeta što se već tri meseca slabo krećem. Da me noge slušaju, već bih uveliko išla po komšiluku i ispijala kafe - kaže ona ali i da je sve manje njenih živih prijateljica.

- Jedna od njih koja je je najduže poživela imala je 90 godina, ali odavno nije više medu nama. Ali to druženje i priča sa ljudima jesu ono što olakšava život. Sa svakim da razmeniš po koju reč, ali i da podeliš tugu i radost. To je najvažnije - kaže baka Radmila.

Nije birala posao

Radmila je u julu napunila 102 i zagazila u 103. godinu života. Priča da je celog života puno radila, posao nije birala, od kopanja njive do ručnog rada.

- Rođena sam u lajkovač-kom selu Pridvorica i po ličnoj karti imam pune 102 godine, ali moguće je da imam i više, jer u to doba deca se često nisu upisivala na vreme. U mojoj familiji sam najdugovečnija, niko nije doživeo moje godine. Radila sam od malih nogu, prvo kod mojih roditelja, posle kad sam se udala, sa samo 17 godina. Nisam bežala ni od kopanja niti od bilo kog drugog težeg posla. Rad me je održavao u životu. Kasnije, kada sam ušla u neke starije godine, sve poslove oko kuće je preuzela moja ćerka Olga Tošić, a pomaže mi i druga ćerka Ružica Vidić, koja ima 80 godina - priča Radmila.

Ova Valjevka, koja je skoro tri decenije udovica, kaže da pije samo dva leka, i to za pritisak i srce, a u bolnici je poslednji put ležala pre 50 godina, kada je operisala slepo crevo. Baka Radmila, pored dve ćerke, ima troje unučića i šestoro praunučića.