Zbog tog pisma na hiljade duša u Srbiji sinoć je pustilo suzu, a tek koliko je onih koji su decenijama rasuti po belom svetu. Mnogima je srce htelo da prepukne, jer znaju kako je živeti daleko od onih koje voliš najviše.

Aleksandar Jovanović iz Mladenovca, tada pilot kompanije "Kargoluks" iz Luksemburga, poslao je 2000. godine pismo Zoranu Modliju, u kojem je opisao svoje uzbuđenje, te i razgovor sa kontrolom letenja u Beogradu, kada se tokom leta na relaciji Luksemburg - Abu Dabi, našao nad teritorijom Srbije.

Pismo je mnoge dotaklo pravo u srce a na Fejsbuku je počelo da se šeruje kao ludo. Iako je nastalo davno, od juče o njemu priča čitava Srbija. Ljudi su se i dan-danas lako pronašli u rečima tada mladog pilota Aleksandra Jovanovića.

Ovo je deo pisma koji je ovaj pilot napisao.

"Zdravo gospodine Modli

Noćas sam preleteo preko moje Srbije. Dvanaestog marta ujutro u 01i 03 sati bio sam tačno iznad Mladenovca. Na visini od 33.000 stopa. Ti znaš i možeš da zamisliš kako je lepa moja Šumadija sa 10.000 metara visine. Preko Beograda, Mladenovca, Kragujevca i Niša, prema Sofiji. Letim po svim kontinentima sveta, ali samo moji srpski gradovi sjaje u noći toplinom koja može moje srce da ugreje. Osećao sam se veličanstveno. Frekvencija 123.775. Rekao sam:

“Dobro veče vam želim, Beograde i puno pozdrava, Cargolux 794, visina 33.000 stopa, kurs ka Beogradu."

Kontrolor je bio zbunjen i nije znao šta da mi kaže. Očekivao je strani avion koji se obraća na engleskom jeziku. Na njegovo iznenađenje, to je bio Srbin u "boingu" 747-400 koji prvi put u svome životu vidi svoju otadžbinu sa samo moga, srpskog neba. Moje nebo miriše lepše nego bilo šta na ovome svetu. Moje nebo, moja prošlost, prokleta srpska dušo, prokleti živote.

A onda je usledio i rasplet, koji je na svom Fejsbuku objavio poštovani Modli. Naime, sa Aleksandrom se upoznao krajem prošle godine, pošto je u svojoj emisiji, posle tada 18 godina, ponovo pročitao pismo. Aleksandar je Srbiju napustio 1991, a tada je imao samo 23 godine. Iz rodnog Mladenovca otišao je u Hanover, gde je radio kod prijatelja u restoranu. Nemački nije znao.

I tad je njegova sudbina dobila novi tok - želja da postane pilot rodila se na hanoverskom aerodromu i 1993. upisuje pilotsku akademiju, a u decembru 1995. stekao je dozvolu profesionalnog pilota, pa i stalni posao.

Sudbina il’ šta li je, ali posao u kompaniji "Kargoluks" u kojoj radi i danas, dobio je 24. marta 1999, na dan bombardovanja.

- U martu 1999. prijavio sam se za to mesto u kompaniji, sećam se da se te godine prijavilo preko 600 pilota. Ja sam imao intervju baš onog dana kada je počelo bombardovanje Srbije. Bio je 24. mart. Tog jutra sam sedeo ispred dva Engleza. Jedan je bio šef flote, drugi je bio šef personalnog odeljenja. Mislio sam: to je to. Obzirom da su bili Englezi, delovali su kao prirodni neprijatelji, zato što su zajedno sa Amerikancima vodili kampanju bombardovanja, pa je moj logičan zaključak bio da nemam nikakve šanse. Međutim, taj gospodin Šon Arnold, kojeg sam kasnije strašno zavoleo kao svog šefa, na samom početku razgovora mi je rekao: "Znam da je ovo težak dan za tebe. Ali, težak je i za sve ljude u Evropi, jer se dešava nešto strašno, nešto na šta ja kao čovek nemam nikakvog uticaja. Mi smo te pozvali jer si nam potreban. Ovde nema veze iz koje si zemlje, nema veze ni iz koje smo zemlje mi. Kod nas lete piloti 25 nacija, zato - dobrodošao u našu kompaniju!" - rekao je tada Aleksandar tokom razgovora sa Zoranom Modlijem.

Od prvog leta do onoga o kojem priča čitav region, a koji je opisao u pismu, prošlo je oko godinu dana. Kako je rekao, do komunikacije sa kontrolnim tornjem na srpskom jeziku, koju će pamtiti čitavog života, došlo je nakon kraćeg, ali za njega veoma emotivnim razgovorom sa starijim kolegom.

- Sećam se dobro te noći: kada sam se obratio našoj kontroli leta, nisam bio siguran kako to uraditi na srpskom. Do tada sam sve učio na engleskom i na nemačkom jeziku. Sećam se da sam te noći leteo sa jednim starim, penzionisanim kapetanom iz KLM-a. Rekao mi je: "Slobodno se ti obrati njima, ja već čitav život letim preko ove zemlje." Tada sam se slomio: on je preko moje zemlje leteo tolike godine, a ja, eto, prvi put u svom životu - kazao je on početkom ove godine.

Aleksandar je posle ovolikih godina iskusan pilot, krila su ga nosila preko celog sveta, a od tada koliko samo puta i nad Srbijom, ali ona noć iznad Šumadije se ne zaboravlja... Hvala Bogu, ima kome sada to i da ispriča i ko će tu priču preneti sutra svojoj deci, pošto je pilot Alekdsandar u međuvremenu postao i tata.