Novinarka Dragana Tripić izvršila je samoubistvo u svom stanu u Mirijevu, a njeno beživotno telo pronašla je ćerka. Dok mediji spekulišu da je “okidač” za ovakav potez bio kredit za stan, stručnjaci ističu da je uvek lakše naći način kada gledate sa strane i da je ona očigledno to doživela kao situaciju iz koje ne postoji izlaz.
Vest o smrti poznate novinarke uznemirila je i pogodila domaću javnost. Njeni prijatelji i kolege kažu da se Dragana uvek najglasnije smejala i da nije odavala utisak osobe koja ima probleme i da nisu mogli da naslute da će dići ruku na sebe.
Draganine komšije, koje nisu bile raspoložene da se pojavljuju pred kamerama, pak kažu da je ona čak i u verbalnoj komunikaciji u nekoliko navrata najavljivala da će se ubiti.
Direktorka Centra "Srce“ Slavica Radosavljev Kovačev ističe da je važno da ljudi koji razmišljaju o suicidu ne budu sami u tome i da potraže pomoć na vreme, te da je neophodno širiti mrežu podrške.
- Nije bitno kako mi to spolja vidimo. Nekako je uvek lakše naći način kada gledate sa strane, nego kako je ona to videla i doživela. Očigledno da je on to doživela kao da više ne može ili ne vredi, da ne postoji izlaz iz toga za šta se osećala odgovornom. Bitniji je taj unutrašnji doživljaj koji je imala nego sama spoljna okolnost koja bi se, da pitate sada članove porodice i bliske ljude, nekako rešila. Ona je to doživela kao nešto što je lično i zbog čega ona više ne može da živi – navodi Kovačev.
Kako kaže, mentalni poremećaji su i dalje pod stigmom.
- Čak i kada vidimo da je bliska osoba utičena duže vreme, da nema volju, želju, kada joj se promene životne navike, kada govori da sve ovo nema smisla, da sebe ne vidi...poslednje pomislimo na samoubistvo. Uvek pomislim da će sama izaći iz toga, da će to proći – dodaje naša sagovornica, napominjuću da je lakše ako se ranije potraži pomoć.
Foto: TV Pink Printscreen
Prema njenim rečima, ljudi hoće da potraže pomoć, ali odgovor javnosti mora da bude veći.
- Potrebno je više savetovališta. Od početka godine Centar „Srce“ je imao 5.000 poziva. Potrebno je da se proširi mreža podrške da se niko ne bi osećao sam – ističle Kovačev i ukazala da je broj poziva savetovalištu povećan.
Kako kaže, osobe koje kontaktiraju savetovalište govore da ne mogu više tako da žive i da žele da se odmore.
- Ne razmišljaju ljudi o tome da žele da umru, već ne žele da žive ovakav život . Ne znaju kako da se nose sa tim – kaže Kovačev.
Psihijatar Siniša Pavun napominje da ličnost ima dva dela – temperament, odnos bioliški deo koji smo nasledili od predaka i karakter, koji smo dobili svojim razvojem.
- Kada se ličnost nađe u različitim okolnostima, različito i reaguje. Bez obzira kakav stepen pritiska vršili na neku osobu i njen život ne reaguju svi isto. Depresija može biti biološka bolest, ali je ipak sklop naše biologije i reagovanja te biologije na životne okolnosti – naveo je Pavun.
On je istakao da to da li je neko bio pod životnim opterećenjem, poput kreditam, može biti provocirajući faktor, ali svaka osoba drugačije reaguje na krizu
Foto: TV Pink Printscreen
- Savremini čovek se nalazi pred ogromnim naporima, gde materjalno dominira njegovim životim i tera ga besomučno da trči zadovoljavajući materijalne potrebe i time mu se potpuno onemogućava njegova prirodna potreba za druženjem i emocijom – ističe Pavun.
Naglasio je da nekada neko ima koga da pozove, ali da uz prijatelje i porodicu država treba materjalno da podrži stručne timove koji bi se bavili ovim problemom.
- Ne možemo sprečiti svakog čoveka da izvrši samoubistvo, postoje stvari koje su vam naše stručne pa i ljudske moći – dodaje Pavun.
