Olivera Petrović Ristić, državljanka Srbije, najtraženija je žena u Italiji zbog brutalnog ubistva tršćanskog zlatara Alda Karlija. Ona se našla u najnovijoj kampanji Europola "Kriminal nema pol", u kojoj su prikazane najtraženije žene iz svih država Evrope.

U kampanji "Kriminal nema pol" navedeno je da su žene podjednako sposobne da počine teška krivična dela kao i muškarci, te da se kriminalci oba pola, traže zbog zločina kao što su ubistva, trgovina drogom, prevare, krađe i trgovine ljudima.

Lazar Glišović, kriminolog, za Novo jutro kaže da kada se broj žena u kriminalu uporedi sa svetom, u Srbij nije ni prineti svetskim prestupnicama.

- U Srbiji prema podacima Zavoda za statistiku od nekih 67.000 čak 9.000 su žene. Taj broj se u fazama krivičnih postupka znatno smanji. Udeo u kriminalitetu žena iz Srbije je niži u poređenju sa evropskim zemljama i tu utiče dosta faktora, a pre svega ekonomski i obrazovani - kazao je Ćirković.

Olivera Ćirković, nekadašnja članica ozloglašene grupe Pink Panter i bivša košarkašica, kaže da mediji dosta senzacionalistički prisutpaju ženama u kriminalu pa i u slučaju Olivere Petrović Risitić.

Kako je objasnila, žena u kriminalu ima, ali kako kaže, najviše su zadužene za organizaciju, mnogo manje su one izvršioci.

- Žene u kriminalu postoje, ali procenat je manji. U organizacionom smislu mogu da postoje, one mogu da iniciraju ubistva, ali kako izvršna lica žene su tu uglavnom nemoćne. One su lukavije, mogu da zavladaju u tom terenu. Mislim da je previša nagađanja, pretpostavanja – kaže Ćirković, ističući da tužioci budu jako maštoviti kada su žene u pitanju.

- Ja sam im bila baš inspiracija. Oni nekada previše zamišljaju i dodaju im neke stvari. Žene nisu surovije i jače u tim kriminalim gurpama, ipak prvo mesto zauzimaju muškarci – objašnjava Ćirković.

U okviru kampanje “Kriminal nema pol”, Europol navodi da broj žena koje se bave kriminalnim aktivnostima povećao se poslednjih decenija, mada je tempo tog rasta sporiji nego kod muškaraca. Kao jedan od objašnjenja za taj trend Europol navodi da je moguće da su tehnološki napredak i socijalne norme oslobodile žene kućnih poslova i povećali njihovu zastupljenost na “tržištu kriminala”.

Glišović takođe smatra da kampnja Europola ima i neku vrstu komercijalnog karaktera.

- Oni žele da ukažu na žene koje su im nedostupne, naročito one koje koriste migrantsku krizu. Puno ljudi se javlja tek nakon što vidi na tim stranicama ta lica. Oni zbog toga takođe žele da skrenu pažnju – smatra Glišović.

Ćirković objašnjava da uglavnom žene koje su trepele neko nasilje, uglavnom postanu nasilnici i sklone kriminalu.

- Živela sam sa takvim ženama. Živela sam sa ženama koje su se bavile trgovinom ljudima. One uglavno su pre svega treple agresiju, pa postaju agresori. Imala sam devojku iz Etiopije, koja proživi golgoltu, silovana, mučena i tučena, onda ona u dvadesetima postaje takva ista – objašnjava ona.