- To govori da se grad razvija, i to govori o tome da mi kao grad konačno napredujemo posle zaista više decenija zaostajanja. Meni je svojevremeno jedan stari direktor, još iz socijalizma, rekao: ’’Znaš, kada odeš u neki grad nemoj da čitaš statistike, nemoj da se baviš time šta piše u novinama, ti pogledaj kranove i prebroj kranove. Ako vidiš kranove, onda je jasno da se grad razvija" - rekao je Vesić.

Prema njegovim rečima, u Beogradu su prošle godine izdate građevinske dozvole za milion i devet hiljada kvadrata ukupne vrednosti od milijardu ipo evra.

- To znači da ima posla za građevinsku industriju, to znači da se zemlja razvija, to znači da ti ljudi koji grade plaćaju doprinose, a mi iz tih doprinosa radimo kanalizaciju, puteve, vrtiće, i zato se u Beogradu nikad više nije gradilo, i zato smo mogli da uradimo 500 fasada, jer smo imali para odakle da ih uradimo – rekao je Vesić i dodao da smo svi mogli da vidimo kako su sređeni Kosančićev, Obilićev i Topličin venac.

- Upravo zato smo sredili Slaviju, Trg Republike. Na Kalemegdanu smo uredili spomenik zahvalnosti Francuskoj i veliko i malo stepenište, česmu Mehmed-paše Sokolivića, sledeće godine radićemo Umetnički paviljon Cvijeta Zuzorić. Sada se radi restauracija Pobednika – naveo je Vesić i dodao da u Beogradu konačno ima para zato što oni koji grade daju novac koji odlazi u gradski budžet.

Kako je rekao taj novac koristi se za ono što je građanima potrebno, kao i da to pokazuje koliko se Beograd razvija. Objasnio je da je sve počelo sa projektom ’Beograd na vodi’ koji je povukao građevinsku industriju napred i zato je toliko taj projekat važan za nas u Beogradu i Srbiji.